Ти резултати, под називом "Геномска историја Балкана од римске границе до словенских миграција", објављени су јуче у престижном светском часопису "Целл".
Користећи најновије геномске технологије и истражујући стару ДНК на Балкану, тим истраживача из Србије, Шпаније и САД показао је континуитет гена данашњег српског и старобалканског становништва још од бронзаног доба.
Истраживање су иницирали истраживачи Биолошког факултета у Београду: професори Миодраг Грбић, Жељко Томановић, дописни члан САНУ и професор Душан Кецкаревић, као и истраживачи Археолошког института Илија Микић, Миомир Кораћ и Снежана Голубовић са сарадницима, а у сарадњи са Универзитетом у Барселони и Харвардом.
Уз анализу древне ДНК на више од 30 локалитета, истраживање даке пресек генетичких промена популације и миграција на Балкану, кроз више од два миленијума.
Одређена је ДНК секвенца више од 140 скелета из периода од 1. до 10. века из Србије, Северне Македоније, Бугарске, Румуније, Албаније и Грчке.
Први пут су секвенцирани и геноми модерног становништва.
Према речима професора Миодрага Грбића потврђено је да је било масовних словенских миграција у 6. и 7. веку које су оставиле дубок генетички траг код свох народа Балкана.
Око 50-60 одсто словенске генетике имају и Хрвати, Румуни и Бугари. Идући ка Грчкој тај проценат опада на свега четири до 20 одсто на грчким острвима.
Професор Душан Кецкаревић различити језици, религија и култура указују на демографске и културне процесе током миленијума историје, иако су генетички веома блиски.
Додаје да анализа данашњег генома показује највећу генетичку блискост Срба, Хрвата и Румуна.
ПОЛИТИКА
