17. јул 2018.

Објавом песама у прози У сумрак и Блага и добра месечина, у Босанској вили 1911. године, Андрић улази у нашу књижевност. Ex Ponto, своју прву књигу стихова у прози, штампао је 1918. године у Загребу, а збирку Немири издаје у Београду 1920. године. Тек постхумно 1975. године његове лирске песме које за живота нису сабране у књигу објављене су у Београду, под називом Шта сањам и шта ми се догађа.

У првој фази Андрићевог стваралаштва коју обележавају лирика и песме у прози (Ex Ponto, Немири), под утицајем лектире (Киркегор) у пишћевом светоназору преовлаћују егзистенцијално - спиритуалне теме. Контемплативно расположење, младалачка меланхолија и немир прожимају Андрићеву лирику. Видљиви су утицаји експресионистичке поетике. Одбачена је строга сонетска форма. Стих је слободан. Без риме.

За ову прилику издвајамо песму Јутро написане далеке 1915. године.

ЈУТРО

(Дан један празних очију и замагљена чела)

Тога је јутра црна птица пјевала у срцу мом:
била је-била!-твоја младост
и све је прошло с њом;
не походи нас двапут радост:
Црвљиво воће брзо зре;
а сужањ не зна ни сунца ни неба
већ брзо стари и брзо мре.

Тога је јутра златна жица препукла у срцу мом.
приредио Дејан Силјановски