Из разговора са Аном Новаковић, професорком Филолошког факултета „Блаже Конески“ у Скопљу, о (не)одговорностима уз озбиљне сметње у настави на српском језику за наш лист Слово, преносимо на порталу СПОНЕ, с поводом на основно, „ударно“ питање - какав је статус српског језика на скопском Филолошком факултету „Блаже Конески“...

Професорка Ана Новаковић наводи да је привремено ангажована у настави. Управо зато указује да је од изузетне важности утврдити статус бар једног редовног предавача. Јер, како прецизира, „формално-правно србистички наставни кадар на Филолошком факултету у Скопљу нема своје регулисано место“.

- Уколико се даље тежи ка томе, а требало би, да се унапреди настава србистике, неопходно је ангажовати још једног наставника како би се створиле могућности за предавања из већег броја различитих србистичких предмета. За сада активни статус имају само изборни предмети из области србистике и то захваљујући пре свега проф. др Станиславу Станковићу и великој подршци скопског Филолошког факултета.

Конкретно, каква је ситуација на студијској групи, уз све проблеме, колико је студената?

- Као одговор на ово питање могли би да послуже закључци једног мог истраживања, који су показали да је пут наставе српског језика на високошколском нивоу од оснивања Филозофског факултета у Скопљу па све до данас веома забрињавајућ. Велики интерес међу студентима за проучавање сербокроатистике/југославистике 1920. године под управом Београдског Универзитета, негде од шездесетих година је почело полако да опада, да би све до 2015. године, након одласка и последњег наставника српског језика, србистика скоро заувек нестала са Филолошког факултета у Скопљу. Од 2015. до данас, настава србистике на високошколском нивоу у Македонији постоји не зато што се о њој брину надлежне установе које то треба да раде, већ искључиво захваљујући актуелним наставницима. За гашење наставе на српском језику због различитих проблема проузрокованих лошом језичком политиком и недостатком одговарајуће стратегије, како је то једном приликом истакао академик Предраг Пипер „одговорни су, пре свега, министарства просвете и спољних послова, јер језичка политика мора да обухвата и бригу о статусу матичног језика у другим земљама”. Додала бих да је у свему томе одговорност делимично и наша, односно да смо и ми као заједница одговорни за велики број проблема насталих по питању културног наслеђа и језика.

Да ли постоји и каква је сарадња са осталим факултетима у Србији, може ли се део проблема превазићи и кроз ту сарадњу унапредити настава на предметима србистике?

- Сарадња на академском нивоу постоји. Много сам захвална и својим скопским и београдским професорима и колегама на пруженој подршци и помоћи. Али да би се унапредила и даље развијала настава србистике на високошколском нивоу у Скопљу, поред међууниверзитетске сарадње потребна је подршка и сарадња надлежних институција (и српских и македонских) и добро осмишљени план и стратегија са детљано описаним поступцима у оквиру језичке политике и планирања који се морају што пре (још ове године!) спровести.

Како се може унапредити, на пример, размена студената? Да ли је у садашњим околностима, можда повећан интерес студената из Македоније за школовање у Србији, каква је ситуација када је стипендирање у питању?

- Проблеми су бројни и немогуће их је све укратко и једноставно описати, али важно је знати да се они морају решити уз одговарајућу и снажну институционалну подршку. Иако се многи мање или више упућени баве језичком политиком српске заједнице на македонској територији, потребно је да се чује и глас струке. Као почетак решавања проблема упутила бих на радове професора Станислава Станковића који истиче да прво треба унапредити наставу на високошколском нивоу, која би обучавала будући стручни наставнички кадар неопходан Македонији да у будућности спроводи наставу српског језика и на српском језику у основним и средњим школама. Једино тако деци припадника српске заједнице у Македонији можемо омогућити образовање на српском језику и наставу српског језика на свим нивоима образовања, док би могућност уписа нових студената овде или у Србији, као и студентске размене, летње школе, стипендије и друге врсте сарадње били додатни разлог за унапређење сарадње и очување и неговање српског језика, књижевности и културе.

Како протиче ова академска година?

- Иако се данас суочавамо са одумирањем високошколске наставе српског језика и књижевности у оквиру многих универзитета, као и одумирањем наставе на српском језику на свим нивоима образовања изван Србије, укључујући основне и средње школе и високобразовне установе, а имајући у виду и кризу изазвану корона вирусом која је додатно отежала комуникацију и сарадњу у свим друштвеним областима, ова академска година протиче веома добро. С обзиром на све (не)услове и (не)могућности које имамо можемо се поносити прилично великим бројем студената који изучавају и српски језик у оквиру својих основних студија, а заинтересованост младих људи је и моја велика мотивација за даљи рад.

Тако мотивисани, како себе и свој рад видите у будућности?

- У будућности себе видим као неког ко ће се сигурно на неки начин бавити оним што воли, а то је филологија. С тим у вези, себе превасходно видим као професора српског језика и као проучавалаца српског савременог језика. Животни пут уме да буде необјашњив и тајанствен, али желим да размишљам позитивно и да увек дајем све од себе како бих постигла своје постављене циљеве и видела како резултати уложеног труда, поред мог задовољства, користе и другима да би и они постигли неке своје циљеве, што је заправо и основни постулат наставничке струке, закључује професорка Ана Новаковић.

Професорка Ана Новаковић је рођена у Скопљу у породици у којој се говори српски језик, а македонски језик је “више усвајала за време формалног образовања”. Каже да јој је „одрастање уз два језика пробудило љубав према језицима још од раног детињства“.

- Тако, од девојчице која је највише волела да се игра наставнице и да млађој деци и сестрама „држи часове”, уписала сам Филолошки факултет „Блаже Конески” у Скопљу и почела сам озбиљно да проучавам лингвистику у ширем смислу. Радо се сећам својих првих одржаних часова на Факултету, када сам на молбу проф. др Ненада Вујадиновића својим колегама објашњавала падежни систем српског језика. Нисам ни сањала да су моја најлепша сећања са студија заправо и почеци моје каријере. Две године касније проф. др Станислав Станковић позвао ме је на разговор и предложио ми да наставим свој академски пут као професор српског језика. Одмах након последњег положеног испита из области србистике, уписала сам и у року завршила мастер студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду, а од 2019, на истом факултету наставила сам своје докторске студије на смеру Српски језик. Иако је моје искуство у факултетској настави почело волонтерски и много раније, од 2018. радим као демонстратор на предметима из области србистике на скопском Филолошком факултету- каже професорка Ана Новановић.