-Рођена сам у Куманову, у граду у коме сам живела до своје 26. године, а затим сам се преселила у Скопље. Основну школу похађала сам у родном граду и за тај период ме везују пријатна сећања. И из гимназије „Гоце Делчев“ носим лепа искуства. Дипломирала сам на Факултету за електротехнику и информацијске технологије у Скопљу, смер Аутоматика и роботика, каже Мила Николић за Слово. 

С обзиром на своје српско порекло, да ли си одгајана у српској традицији и да ли је у породици негован српски језик?

- Као неко ко је одрастао на самој граници са Србијом и има пуно родбине у Србији, увек сам била окружена српским језиком. Како сам сазревала, тако се и моја жеља за учењем српског повећавала. Било ми је све важније да научим граматику и да правилно изговарам речи. Читала сам пуно књига, гледала серије и тражила сам да ме коригују како бих што боље савладала стандардни српски језик. 

Како си се определила за тако интересантну област као што је спој инжењерства и медицине?

- Након завршетка средњошколског образовања дошао је час да изаберем факултет, а мени је  било јако битно да предмети које пратим током школовања буду они који ме занимају. Слушала сам „Биомедицинско инжењерство“ и ту је, чини ми се, настала жеља за професионалним ангажовањем везаним за медицину, а касније и праксу и данашњи посао у компанији која прави навигациони систем који помаже при операцији кичме. 

Може ли се срећно живети у Македонији, а да човек ради оно што жели?

-У потрази за послом који желим и волим да радим мислила сам да то не постоји код нас. Веровала сам да само у иностранству могу да постигнем напредак и да се развијам. Али, нисам била у праву. Сазнавши за компанију у којој данас радим, схватила сам да је код нас, заправо, ИТ индустрија врло добро развијена и да, због тога, иностране фирме ангажују наше фирме у том послу. Може се овде живети јако лепо. И срећно. Нарочито млади који су ангажовани у овој делатности, али верујем да се тако нешто да остварити и у другим областима. 

Осим занимљивог посла, постоје ли још нешто што заокупља твоју пажњу? Како проводиш слободно време?

- Себе дефинишем као заљубљеника у позоришну уметност. Од раног детињства памтим одбројавање дана до почетка Дана комедије у Куманову. Уживала сам у тим представама. Скопље је веома динамичан град, живљи од Куманова у више аспеката. Већа понуда свега, па и позоришта. Бројни фестивали, изложбе... 

Како себе видиш кроз 10 година?

- Како пролазе године тако све више схватам одакле сам почела и шта сам постигла. Препоносна сам на себе. За пар година себе видим окружену људима које волим и ценим. Остварена у неким новим животним улогама, у породичном амбијенту. У каријери такође, са новим искуствима. Желим да будем здрава и срећна особа.