С обзорим да су ми веома познати први кораци с почетка ваше плодне каријере када сте снимали „Небеска удица“, претпостављам да знате да је редитељ Љубиша Самарџић рођен у Скопје, а музику је правио македонски виртуоз гитаре Влатко Стефановски?

Упозната сам са фактима који сте напоменули, а свакако да и то знам.

У „Небеској удици“ играте лаковерну девојку, а партнер вам је био Небојша Глоговац; можете ли се присетити каква је била сарадња, по мом мишлењу једна од ваши најбољих улога, какве су утисци и ваша запажања?

То је било стварно врло давно, деведесет девете године прошлог века јесте, тако је. То ми је била друга улога у животу када ми је било свега деветнаесет година. Била сам захвална што сам добила прилику поред великих глумачка имена да играм, имала сам велику трему. Јако сам задовољна да имам то у својој каријери и таква сећања и то да тако дуго траје и да сам радила са неким људима, који више нису овде. Наравно, да имам само најлепше спомене везане за њих које могу да кажем.

Врло интересантна серија „Државни службеник“, како успевате да се саосећате са додељеним улогама?

Да, битна је позиција.

За мене је одушевлење како трнсформишете задату ролју, реците ми који је магични „рецепт“ који користите; пример сте насмејани, а онда идете у тренутачни плач?

 Па, да... Ми добро реагујемо, ми смо обучени да реагујемо на околности, ми тако зовемо.  Дакле, ако нам неко каже у стилу у тој сцени партнер нешто што ме узнемири или потресе ја просто морам да реагујем, и ми то зовемо унутрашња радња. То је као у животу ако вам неко каже страшну вест ви ћете моментално променити расположење. Ми смо обучени, имамо занат да реагујемо.

Кад би се та особа нашла у тој ситуацији свака особа реагује у зависности дате сцене, неко вако неко онако.

Ви имате импресивно богату каријеру, издвојио бих комедију „Мртав хладан“, издваја се ваш харизматичан хабитус као ретко која глумица која то поседује. Која су ваша првобитна сећања око сaрадње са Срђаном Тодоровић?

Јесте, то је било исто давно... Ми нисмо били свесни кад смо снимали на крају колко ће филм бити славан и антологиски. Видим да буквално сви знају тај филм и сви га воле, и јако сам срећна кад се сећам. Стварно често га репризирају на телевизији и мило ми је некако, кажем себи браво кад је и после толко година популаран.

Имате ли можда неки ритуал пре снимања?

Ја сам православна хришћанка верујући човек, понекад се помолим и то су моји ритуали као молитва, ту сам веома тврда...

Која је ваша улога у Молиеровој представи „Уображени болесник“?

То је жена Ардона уображенији болесник, него Босилћића. Ја играм његову супругу и није таква како се  представља, уствари мало више да га искористи. Она је делумно негативна у комичном маниру, а баш се радујем овој улози што је играм.

Са којим редитељем маштате да сарађујете?

Интересантно питање, баш волим Латимоса.

Радио је са Фарелом.

Да, „Јастог“.

„Јастог“ је мени омиљени, гледала сам његове филмове он је необичан, а волим такве жанрове да има ауторски печат, у том смислу сам његов велики фан и волим тог жанра.

Можда сте гледали његов нов филм „Милост“?

Гледала сам с оном девојком Партенопе.

То је ремек дело, фантастичан филм. Код нас на Синедејс приказивао се „Милост“?

Jeл то најновији, нисам тај ћу обавезно гледати кад се вратим.

Тема филма је везана за председника Италије. да ли је у Србији приказиван „Отац мајка сестра брат“ у режији Џима Џармуша по мом мишљењу негов најбољи филм. Постоје елементе хумора и топло препоручујем, јел имате можда неки македонски фаворит?

Не баш много, гледала сам „Пре кише“ то је већ антологија.

Лепо, можемо додати и „Исцелитељ“ Ђорчета Ставревског који је већ награђен на Санденсу.

Хвала вам на препоруци и интервју.

Разговарао: Aлександар Василевски