Стога су наши мелеми - догађаји, наше програмске активности - лекови. Небројене ставке. У низу, без престанка и без устезања. Палета богатих културних смотри. Серија књижевних радионица, промоција, разговора, песничких рецитала, концерата, трибина, разгледница у оквирима полица пуних књига. Научни скупови, округли столови, покренути Вардарски одбор у оквиру Матице српске. Деламо у Куманову, Скопљу, Тетову, али и Охриду, Битољу, па и у најмањим и најзабаченијим засеоцима.
„Свима смо били све“.

Не филозофирамо, већ деламо, лаконски наратив нам је стран. Част нам је угостити професоре, писце, песнике, учитеље и лекторе. Били смо у друштву академика, али и спортских радника, дипломата и родољуба. Препознати смо на више адреса. Отварамо простор истраживачима у разним доменима. Многе од промовисаних књига и гостију из света књижевности дали су нам одговоре на бројна питања. То је и наговештај нових тачака у препуном календару.
Нашу успешну причу ткамо 20 година. У главном граду Северне Македоније, 22. јуна, обележавамо јубилеј у оквиру Фестивала Скопско лето. На репертоару су српски шлагери - „Ко некад у 8“.

Наше је доба немирно. Али, ми немамо времена за тумачења и бриге. Ми смо посвећени бризи и раду, посети и креацији уметничког стваралаштва. Иако нам је опстанак непрестано неизвестан. Креативност је наш одговор и својеврсни излаз из лавиринта.
Језик је наш атар. Медијум слободе. Он нам отвара простор у коме је могуће одупрети се „хегемонистичком дискурсу моћи”. Ми смо у непрестаној коегзистенцији две паралелене стварности. Њихове „налицкане“ и наше српске, аутентичне. И тако, наша егзистенција левитира у располућености између опција избора - прихватања „мекше“ реалности или губљења разума . Наш избор је живети у жртви и бити сведок лажне реалности.
То је и наш простор слободе ове две деценије рада, увек на удару, од разноразних „лажних елита“, до лажне „браће“ и „нестраначких“ Срба.
Наша је стварност специфична. Апстрактност посебна. Наше се слободе не користе. Ми имамо и забрањене забране; наша је слобода – ускраћеност!
Слободна воља и ствар избора – главна синтагма.
Милутин Станчић - Уводник Слово бр.66