На 18 паноа изложено је више од  200 фотографија као сећање на догађаје из Првог светског рата на македонском тлу. Директорка Државног архива, проф. др Наташа Котлар, је указала да посетиоци изложбе добијају историјске информације о догађајима попут чињеница „када је формиран Македонски фронт (1915 – 1918),“. као и да виде фотографије осликавања живота становништва у том историјском периоду.

Подсетила је на значај, Македонског фронта, према оценама историчара,  „који можда није био био толико битан у тим ратно-историјским пригодама, на крају рата постао је значајна историјска прича“.

- Наша намера није да прикажемо ратна дејства, већ људе који су учествовали у ономе што се икменује као ратни догађаји. На паноима је приказаано  и становништво у тим ратним условима, њихова свакодневица представљено преко објектива, што за нас као историчаре представља нову сферу истраживања и ново поље стварања историјске меморије. Данашња намера није само сећање на живот у једном историјском периоду већ и помирење, најљудскијег што можемо да  понудимо. Све ово што гвидимо је политика која је постала историја и не можемо да је променимо. Но,  данашњу политику можемо да мењамо и креирамо да постане једна солидна историја“, указала је Наташа Котлар.

Јасмина Дамјановска  која руководи Одељењем за публиковање  архивског материјала у Државном архиву је изјавила да је то једина институција  „која има могућност да обележи јубилеј јер поседује целокупну документацију и писано наследство повезано са Македонским фронтом“. Додала је да су помоћ добијали и од појединаца.

- Међу њима су и Влатко Милошовски, Кирил Вангелов и Диме Ратајковски, који су несебично  понудили своје колекције да може Архив са својом документацијом да проследи оно што је била свакодневица Македонског фронта. У сарадњу је укључен  и Војни музеј при Министарству одбране, тако да смо направили једну одличлну заједничку поставку поводом 110 година Македонског фронта, изјавила је Дамјановска. – Имамо неколико фотографија представљених оведе, Ристо Шуковићќ, српски фотограф и свештеник који је фотографисао на фронту, амерички  фотодокументариста Мел Вевој, као и немачке фотографије са Македонског фронта за време њиховог дејства овде заедно са бугарском војском. Имамо француске фотографије и обичне француске војнике који су фотографисали  тако што, се некако споји та тема и наслов саме изложбе да може замрзавање тог тренутка,  како ко жели да види рат, да буде представљено овде. Неко жели то између фронта, тај војни свештеник  сликао је директно на фронту, француски војници су селикали међусобно међу становништвом , у градовима, у местима где је прилазила фронтовска линија -.

На припреми зложбе је радила и проф. др Лина Жила и указала да је највађније да се на овај начин оснажи сећање „јер, ако немамо сећања, то би значило да не постојимо“.

- Са фотографијама ми памтимо, а са овом изложбом желели смо да представимо неколико видова сећања. Једно је индивидуално преко предмета сачуваних из тог периода, као кутија француског војника који је желео да подсети на преживљене тренутке. Друго, желели смо да представимо и групна сећања, преко фотографија немачко-бугарског албума о Македонском фронту, но и меморију – како документи који остају за генерације које долазе. Последњи део је посвећен руским војницима и њиховој збирци фотографија. Овом изложбом се подсећамо да је Македонски фронт спојио много народа и нација“, рекла је Лина Жила.

М.С.