Превод ове речи Милош Ђ. Поповић образложио је овако: “Ми у нашој историји нисмо имали извиднике који се крећу по прашумама и непознатим пространствима, али јесмо ускоке, хајдуке и четнике који су бранили част и имовину свог народа.” За време Балканских ратова (1912. и 1913. г.) од стотинак малих четника образован је кор малих добровољаца. Помагали су по надлештвима, болницама, курирским службама, онако као што су својевремено у Јужној Африци, током Енглеско - бурског рата радили британски скаути.
Немајући довољно практичног и техничког искуства, наш предратни скаутизам се, по М. Поповићу, може сматрати као претеча правом. За време Првог светског рата (или Великог рата, како се такође називао - прим.аут.) , на Солунском фронту, 1917. г. у Водену (данас Едеси) у Грчкој, Поповић обнавља и трезвењаштво и скаутизам под називом “Савез малих четника и планинки Краљевине Србије“, али и помаже избеглицама из Битоља и околине, као и кроз Трећу чету српских извиђача у Лондону. Након рата 1919. године, извидништво делује у оквиру Соколког покрета, све до 1. октобра 1920. године, где се руководство одваја од соколске организације и формира Први стег у Београду. Стегови се оснивају и у другим градовима нове државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Представници из Краљевине С.Х.С. учествују на оснивачкој конференцији Светске извиђачке организације 1922. године у Паризу. На територији јужних области Краљевине С.Х.С. први стегови се организују у Скопљу (1922), Куманову (1923) и Врању (1923). Након тога су огранизовани и стегови у Битољу (1925), Струмици (1930), Штипу(1931) и селу Доњем Водну (1931). Битољски скаути на Пелистеру Скаути марширају Скопљем за краљев рођендан 1924 године Скаути су организовали логоре и течајеве. Логори су били одржавани у летњем тромесечју. Такве логоре су имали Скопски стег у Мавровим Хановима, а били су у трајању и до месец дана. Логоровања су били одржавана у природи ради стицања снажне телесне и духовне снаге код омладине, а која је била и најдрагоценији део обуке извидника. Течајеви за Вардарску и Моравску жупу (од оснивања Бановина 1929. г.) скаута традиционално се одржавао сваке године на Копаонику у трајању од 21 дана, у виду оријентације у природи и преживљавања.
Скаути из Вардарске жупе су учествли и на разлчитим свечаностима. Поводом 25 година од ослобођења Јужне Србије, 26. октобра 1937. г., формирали су ешалон почасне чете која је промарширала тадашњим централним тргом Краља Петра I Великог у Скопљу, пред свечаном трибином и кнезом Павлом. Исто тако, на Видовданском Соколском слету у Скопљу (година?), санитетску службу вршили су скаути. Имали су сарадњу и са Српским црвеним крстом, Соколским покретом, покретом Трезвености, Народне одбране, Јадранске страже, Удружења четника, Кола српских сестара и многим другим. Скаутизам у Краљевини Југославији, а тиме и читавом простору савремене (Северне) Македоније престаје са радом априла 1941. године, почетком Априлског рата и нацистичке окупације, а обнавља се након 1945.
