Превод ове речи Милош Ђ. Поповић образложио је овако: “Ми у нашој историји нисмо имали извиднике који се крећу по прашумама и непознатим пространствима, али јесмо ускоке, хајдуке и четнике који су бранили част и имовину свог народа.” За време Балканских ратова (1912. и 1913. г.) од стотинак малих четника образован је кор малих добровољаца. Помагали су по надлештвима, болницама, курирским службама, онако као што су својевремено у Јужној Африци, током Енглеско - бурског рата радили британски скаути. 

Немајући довољно практичног и техничког искуства, наш предратни скаутизам се, по М. Поповићу, може сматрати као претеча правом. За време Првог светског рата (или Великог рата, како се такође називао - прим.аут.) , на Солунском фронту, 1917. г. у Водену (данас Едеси) у Грчкој, Поповић обнавља и трезвењаштво и скаутизам под називом “Савез малих четника и планинки Краљевине Србије“, али и помаже избеглицама из Битоља и околине, као и кроз Трећу чету српских извиђача у Лондону. Након рата 1919. године, извидништво делује у оквиру Соколког покрета, све до 1. октобра 1920. године, где се руководство одваја од соколске организације и формира Први стег у Београду. Стегови се оснивају и у другим градовима нове државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. 

Аутор и модератор изложбе је Радован Милковски из Куманова.