14. март 2015.
У изложбеном салону Македонске академије наука и уметности (МАНУ) у петак је свечано отворена изложба слика „Скопје – Москва- Скопје: Настани и знаци на земјата Македонска" („Скопје – Москва – Скопје: Догађаји и знаци земље Македонске") академика Глигора Чемерског, познатог македонског сликара, графичара и мозаичара.
После врло успешне изложбе дела Чемерског у Руској академији уметности у Москви, ова поставка биће доступна љубитељима ликовне уметности у Скопљу у наредних месец дана – до 13. априла. Попут својеврсне ретроспективе и вишедеценијског стваралаштва, на изложби су дела из више циклуса Чемерског.
Стваралаштво Чемерског изражено и делима на изложбиу МАНУ осликава његов земски, хтонични фигуративни стил остварен неуоквиреним, нередуцираним изразом који наизглед једноставним ликовним архетипима дочарава универзалне мотиве.
У том процесу уметничког прилаза, снажан апстрактни приказ није циљ по себи, сведен на пуки, превазиђени маниризам модернизма, него симболичка нарација кроз препознатљиве облике митског, исконског, аутохтоног који су суптилно уткани у композицијски дериват.
Црпећи из врела природе у својој једноставној сировости, узимајући узвишене облике средњовековног наслеђа као праузор и навраћајући се митском и примордијалном, управљање облицима у опусу сликара одражава спрегу експресионистичког осликавања симбола које им додаје неретко алегоријски савремену појаву која остаје суверено својствено ауторска.
У садејству маестралне контроле фигуративности, такав приступ јесте ново откровљење по себи, а не пуко подсећање на старинско под плаштом осавремењивања. Ова изложба дела Чемерског открива пуноћу ауторског израза којом се језгровитим, богатим потезима дочарава вишезвучје колорита и као знака по себи и као носитеља безграничних образаца метафизичког.
Изванземно и примордијално спајају се кроз потезе, боје, облици и њихова садејства на начин који поставља пред гледаоца нови аспект кроз устремљење ка иновацији процеса обликовања, очевидно у сваком делу. Архаично, балканско, словенско, византијско, европско, ретроградно и савремено, хармонично и хаотично, предато је у делима аутора снажним усковитланим потезом који енергично оцртава драматично спајање тих праузора у његово сазвежђе ликовних израза, и директних и метафоричних.
У том контексту је изложба у Скопљу показала страну Чемерског као амбасадора локалних цивилизацијских тема у његовом универзалистичком и ванвременском тумачењу.
Дело
Глигор Чемерски је рођен 1940. у Кавадарцима у Македонији. Образовао се у Скопљу, Београду и Паризу: Дипломирао је на београдској Академији ликовних уметности, где је завршио и постипломске студије 1965., а као стипендиста француске владе 1969-1970. боравио је у Паризу. Често потом боравио и радио у главном граду Француске. Један је од сталних сликара Galerie du Fleuve у Паризу.
Чемерски од 1959. до краја шеездесетих интензивно се збавио и ликовном есеистиком као један од заговорника уметничке слободе и интелектуалне победе послератне модерне. Антологијски есеј му је „Жива Византија", из 1977. године.
Студијски је боравио и у Египту, Грчкој, Италији, Шведској, САД.
Од 1962. када је први пут самостално излагао у Скопљу, имао је више од 60 изложби широм света. Његове слике имали су прилике да виде љубитељи ликовне уметности у Охриду, Струмици, Кавадарцима, Београду, Загребу, Будви, Александрији, Паризу, Хагу, Вашингтону, Вилмингтону, Феетвилу..
Чемерски је представљао македонско и југословенско сликарство у периоду до 1991. у Београду, Загребу, Сарајеву, Љубљани, Дубровнику, Поречу, Паризу, Риму, Александрији, Истанбулу, Софији, Прагу, Грацу, Букурешту, Москви, Мадриду, Копенхагену, Мексико Ситију, Њујорку, Хагу, Даблину, Белфасту, Глазгову...
Урадио је неколико монументалних дела у Македонији – у Скопљу, Врутоку, Кавадарцима и Кочанима. Споменик слободем у Кочанима укључује и мозаичне фризове површине од 320 квадрата.
Дела Чемерског су заступљена у многим музејима и колекцијама у Европи и Америци. Члан је МАНУ 2012. а од 2013. је почасни члан Руске академије наука и уметности „Императорска", као први уметник из Македоније коме је указана таква велика част.
Уметничка повезивања корена тла и трациције
Међу оценама о стгваралаштву Глигора Чемерског, упечатљив је осврт академика Владе Урпшевића.
„Повезујући корене тла и традициу, осовремењујући ликовно наслеђе из прошлости, Глигор Чемерски је створио једно сликарство које заузима истакнуто место у пантеону најистакнатијих вредности македонске културе ХХ века".