„Срећко стваралаштву приступа на најспонтанији начин из велике љубави и осећања сопственог дара, показујући да оно што чини аутентичног и препознатљивог уметника јесте једноставан креативни приступ и истанчан осећај за простор и особу у њему. Овај једноставан принцип је тако комплексно чист и изразом и духом...“, стоји у критици коју је објавила др Соња. Петровић, историчар уметности.

Здравковић је дипломирани сликар и професор. Рођен 15. маја 1957. године у Доњем Душнику, у подножју Суве планине. Основну школу завршио је у Параћину, гимназију на Ћуптији, Вишу педагошку ликовну педагогију, конзервацију и рестаурацију у Београду и Академију ликовних уметности у Новом Саду. Члан је УЛУС-а од 1985. године, као и Међународног удружења уметника (ИАА АИАП УНЕСЦО). Самостално је излагао седамдесетак пута (први независни суд 1974. у изложбеном простору Дома армије у Ћуприји), групно је излагао на око 500 изложби, учествовао на великом броју ликовних колонија и ликовних скупова (око 250 учешћа). као на међународним ликовним симпозијумима (Словачка, Пољска, Мађарска, Македонија). Добитник награде за унапређење културе и за изузетан допринос култури (Међународна колонија „КРИВА СРБИЈЕ“ Лепосавић) ... али најомиљеније награде су: похвално писмо учитељици Данилки Ристић 4.р. основне школе, те 1. (прво) место на такмичарском делу (Акварел у малом), на Међународној колонији акварела „САВА“ у Босанском Броду у Републици Српској.