Архитекта Богдановић био је професор на Архитектонском факултету у Београду, писац преко двадесет књига из теорије и есејистике архитектуре, урбаниста и урбанолог, градитељ меморијала посвећених Народно-ослободилачкој борби и жртвама Другог светског рата, оснивач Алтернативне школе за филозофију архитектуре, градоначелник Београда. Многострукост његових талената и професија он је сублимирао у једну реч, називајући себе протомајстором.
Богдановић има укупно изведених 20 меморијала, од којих се два налазе у Македонији: Могила непобеђених у Прилепу (1961) и Споменик палим у НОР-у на Исару у Штипу (1974). Први контакт са македонском средином остварио је 1960, када долази у Прилеп на позив градоначелника, да би пројектовао споменик НОБ-у. Могила, пројектована и изведена за мање од годину дана, до данас је остала визуелни идентитет града, а још у деценији своје изградње појавила као главни мотив у грбу града.
Везано за занос и инспирацију са којима је градио исарски споменик у Штипу, Богдановић је крајем 1970-тих написао један од његових најнадахнутијих текстова, у коме описује метафизичко искуство грађења и дијалог са етнолошком и археолошком културом тла.
На основу свеукупних Богдановуићевих записа, али и грађевина које је оставио у Македонији, може се закључити да је наш протомајстор био дубоко и исконски инспирисан македонским тлом, древношћу пејзажа, али и менталитетом и слободољубивошћу људи.
Маре Јанакова Грујић, ауторка изложбе
