Извештај о политичким правима српског народа у региону 2021/2022.

Премда је Република Северна Македонија, уз Црну Гору, једина република бивше СФР Југославије чије је осамостаљење спроведено мирним, ненасилним путем Срби су у овој држави са кратким паузама систематски обесправљени и асимиловани. У Скопљу су, марта 2022. године објављени званични резултати пописа становништва после две деценије паузе.1 Према званичним резултатима Државног завода за статистику (РЗС) у Скопљу, од укупног броја резидентног и нерезидентног становништва у Републици Северној Македонији (РСМ), који износи - 2.097.317 лица, њих 58,44 одсто су Македонци, 24,3 одсто Албанци, Турака има 3,86, Рома 2,53, Срба 1,30 одсто, Влаха 0,47 процената и Бошњака 0,87 одсто.

У односу на претходни попис из 2002.године, када је број Срба чинио 1,78 процената (35 939 становника), сада је тај број драстично смањен.  Број становника С. Македоније је од пописа из 2022. смањен за 185.834. Број Македонаца смањен је за 224.682, Албанаца за 62.998, Срба за 12.092. Укупан број пописаних становника смањен је за 9,2%, Македонаца је смањен за 17,3 процената, Албанаца за 12,3 % а Срба чак за 33,6 одсто. 2 У С. Македонији је током година понижења практично удестостручен број „неодређених/неопредељених грађана“ који сада износи 142.969. Три четвртине свих Срба у С. Македонији живело је у Скопљу, Куманову и Чучер-Сандову заједно.

У Скопљу је број Срба смањен за 33,7% што је готово идентично укупном смањењу Срба у С. Македонији (-33,6%), док је смањење у Куманову (-29,5%) и Чучер-Сандову (-20,4%) било релативно мање. 3 Са правом се изражава забринутост око опстанка српске заједнице уколико се овај негативан тренд настави. Иван Стоилковић, председник Демократске партије Срба Македоније, био је незадовољан начином на који је спроведен попис, као и његовим резултатима.4,5 Није уследио протест званичне Србије.

[caption id="attachment_23938" align="aligncenter" width="696"] Милош Стојковић, историчар[/caption]

Такође, Стоилковић је истикао да захтеви Срба у вези са пописом нису испуњени, што је разлог за његову сумњу у веродостојност резултата. Тражено је да иду два пописивача што није прихваћено, већ је један пописивач долазио у домове, процес се обављао на лаптопу, тако да грађанин нема увид у податке које пописивач уноси у лаптоп, а тражено је да се и пописни подаци израде у два примерка при чему би један остао пописаном грађанину. Ни један од тих захтева српских представника није био прихваћен. Са друге стране, Срби су се на други начин изјаснили директно, тако што су српски представници на Дан српског јединства слободе и националне заставе упутили позив Србима у Македонији да обележе станове куће и профиле на друштвеним мрежама српским заставама.

Политичко вођство Срба је објавило како је задовољно одазивом. Срби су релативно задовољни законским решењима која дефинишу њихов положај, пре свега чињеницом да им је уставним променама из 2001. године дат статус националне мањине. Тако су добили право на финансијску помоћ државе у спровођењу програма очувања националног идентитета и на обележавање прославе свог националног празника (Свети Сава). У прошлом сазиву парламента имали су два посланика (Иван Стоилковић, председник Демократске странке Срба у Македонији, у коалицији са ВМРО-ДПМНЕ, и Мирослав Јовановић, председник Српске странке која је у коалицији са владајућим СДСМ). Српски језик је у службеној употреби у три општине северозападне Македоније.

Срба нема на руководећим месетима у извршној и судској власти Р. Северне Македоније. Проблеми настају и у области образовања, јер се настава на српском језику одвија само у три основне школе, у којима се смањује број ученика. Што се тиче наставе у средњим школама на српском језику, она већ деценијама не постоји. Позитиван помак је учињен пре две године, када је уведена могућност изучавања српског језика и културе као изборног предмета. Амбасадор у пензији др Драгомир Раденковић, је међу проблеме у националном образовању убројао непознавање српског књижевног језика од стране наставног кадра и лош квалитет уџбеника, при чему је забрањено коришћење званичних уџбеника из матице Србије.

[caption id="attachment_23940" align="aligncenter" width="857"] Милутин Станчић, СПОНА[/caption]

Како је навео Милутин Станчић, члан организације Спона, на територији С. Македоније 175 ђака похађа редовну наставу из српског језике, у три основне школе, у сеоским срединама, а од пре две године као изборни предмет 144 ђака похађају језик и културу Срба. Срби могу бити релативно задовољни што се тиче информативног програма: на јавном сервису МТВ други канал, емитује се емисија Видик, три пута недељно у трајању од тридесет минута. То је, може се рећи сада устаљена пракса од 1994. године. На трећем програму радија емитује се сваког дана получасовна емисија на српском језику. Од штампаних медија, једанпут месечно излази часопис на српском Слово, у тиражу од 2000 примерака, у оквиру кога је садржан и додатак за децу Словце. Такође, битну улогу у очувању културног и националног идентитета Срба игра удружење грађана Спона. Спона је удружење грађана основано ради остваривања и усаглашавања интереса припадника српске етничке заједнице који делују на територији Републике Северне Македоније у циљу очувања њених културних, историјских и духовних вредности. Спона постоји 17 година, а већ читаву деценију бави се хуманитарним радом.

Црквено питање било је камен раздора у односима између држава Србије и С. Македоније, односно између српског и македонског народа. Од 1967. године на простору тадашње СР Макединије, из СПЦ је противканонски и насилно издвојена „Македонска православна црква“. У време разбијања социјалистичке Југославије, Српска православна црква је 1992. неуспешно покушавала да убеди македонске власти у Скопљу да под надлежност Српске патријаршије врате српске средњовековне цркве и манастирe. Најпознатије српске средњовековне цркве и манастири су Матејче, (Манастир светог Георија) Старо Нагоричане, Маркова црква и Лесново. Године 2002. склопљен је „Нишки споразум“ којим је враћено „канонско јединство“, а „МПЦ“ је наставила готово самосталан живот као Православна Охридска архиепископија на челу са владиком Јованом Шестим (Вранишковским).

[caption id="attachment_23932" align="alignleft" width="201"] Чедомир Антић[/caption]

У овим извештајима смо претходних година писали како је под притиском македонских власти МПЦ одустала од споразума, како су прогоњени верници ПОА, а архиепископ Јован Шести судски гоњен, затворен током више од пет година и практично протеран из земље чији је држављанин (и чијој већинској нацији припада). Под насловом „Радосна вест“, информативна служба СПЦ најавила је да ће у Храму светог Саве на Врачару Патријарх српски Порфирије и Архиепископ охридски и македонски Стефан, служити заједно свету архијерејску литургију ,,чиме ће се васпоставити литургијско и канонско општење две сестринске Цркве у складу са одлуком светог архијерејског Сабора СПЦ.“

На основу већ послате молбе Македонске православне Цркве да се врати у канонско јединство са Српском православном Црквом, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве поздравио је маја 2022. прихватање статуса најшире могуће аутономије и пуне самосталности „Македонске православне цркве – Охридске архиепископије“. Тиме је решен спор који је почео 1967. и после 55 година раскол је зацељен.

Док су из Српске православне цркве долазиле вести о помирењу две „сестринске цркве“, из МПЦ је стигла нешто другачија вест: „Канонско јединство значи да сада можемо заједно да служимо и да је наша Црква једнака са другима. То је оно што нам је важно и то је цела прича. Не можете даље без тога. Сада ћутимо и чекамо следеће потезе. Коментари о некаквом повратку аутономији, односно самоизметању, само су празне приче. Не можемо да се вратимо у Југославију.“ - рекао је македонским медијима митрополит преспанско-пелагонијски Петар (Карев) из МПЦ, поводом одлуке Сабора СПЦ.“

Није познато у којој мери ће ово помирење позитивно да се одрази на верски положај српског становништва у Северној Македонији, с обзиром да је слобода вере Србима била ускраћивана. Индикативно је да о томе нема речи у изјавама и саопштењима из СПЦ. Прогон владике Јована Вранишковског, који је трајао читаву прошлу деценију, завршио се најавом да ће се он повући, а да ће његови епископи бити интегрисани у МПЦ-ОА. Срби као грађани, припадници националне мањине, нису уживали слободу вероисповести у пуном смислу, која им је иначе гарантована уставом Р. С. Македоније, Православна Охридска архиепископија СПЦ је верску службу обављала у такозваним параклисима - приватним становима и кућама.

Такође, претходних година, како је навео Милош Стојковић, члан Споне, била је пракса да се српске црквене светиње преименују, да не би били спомињани задужбинари. Зато отворено треба поставити питање да ли ће сада просторије Цркве бити доступне и српском грађанству као и свештеницима и владикама досадашње охридске архиепископије СПЦ, пошто је МПЦ већ одлуком СПЦ постала аутокефална . У питању је парадокс да су цркве и храмови које су саградили српски средњовековни владари, сада постали део Македонске православне цркве, а грађанима српске националности је онемогућено учествовање у верској служби на њиховом језику и у оквирима њихове црквене организације. Ако је у Београду исказано литургијско јединство, онда би то морало да значи и да свештеници и грађанска лица српске националности могу у црквама да присуствују верским обредима.

Одговор на ове недоумице понудио је Александар Раковић: ,,После одлуке о канонском јединству Српске православне цркве и Македонске православне цркве, Православна охридска архиепископија биће интегрисана у Македонску православну цркву, у братском расположењу, према споразуму који ће ускоро бити уобличен. Поред тога, архијереји и свештенство Српске православне цркве и Македонске православне цркве заједно ће служити и у српским земљама и у Републици Македонији, а српски и македонски народ заједно ће се причешћивати.

Српска православна црква моћи ће, дакле, да служи у српским средњовековним манастирима и црквама из Немањићког периода.“ После давања аутокефалности забележене су посете српских епсикопа црквама и манастирима и самостална или заједничка служба у њима. Патријарх Порфирије посетио је Стругу, где је лепо дочекан.

Што се тиче имиџа Србије, међу самим грађанима Северне Македоније, чак 39 одсто грађана сматра да је Србија највећи пријатељ, САД је на другом месту са 17 одсто, а земље ЕУ тек на осам одсто. 24 Због затегнутих односа, Грчка, Албанија и Бугарска су ниско на лествици. Разни фактори су утицали на овакав резултат: пандемијска и постпандемијска економска криза, рат у Украјини, међуетничко неповерење или блискост.

У Северној Македонији, број Срба се смањује из пописа у попис, српски представници се боре у Собрању, у складу са својим могућностима, да буде очуван српски национални идентитет у школству, образовању, култури и информисању, у сарадњи са матицом - Републиком Србијом, а и путем побољшања политичких односа и смањивања несугласица између званичних Београда и Скопља.

Треба напоменути да српски народ и друге мањине (осим Албанаца) у Р. С. Македонији не уживају она права која мањине имају у другим државама насталим уместо бивше СФР Југославије. Изгледа да је решено „црквено питање“, које је представљало проблем током пола века. Време ће показати како ће то утицати на укупан положај и опстанак српског народа, као и на међусобно деловање и однос српске и македонске цркве.

Извор:

Извештај о политичким правима српског народа, 2021/2022, стр. 104 – 113.

Издавач: Удружење грађана „Напредни клуб“, Захумска 23б/86, 11000 Београд, Србија

www.napredniklub.org, nk.srbija@gmail.com

За издавача: Чедомир Антић; Уредник: Игор Вуковић; Аутори: Чедомир Антић, Милан Динић, Бојан Марић, Бранислав Тођер, Игор Вуковић, Роман Јевић