22. фебруар 2011.

Јачањем пословних веза комплементарних привреда Србије и Македоније, упркос драстичним последицама економске кризе која траје, очекује се да ће у овој години укупан обим трговинске размене између двеју суседних држава за двадесетак одсто надмашити садашњи ниво од 875 милиона долара.

Неадминистративнe бариjерe са обеју страна остају клучни разлози за успорен и скуп промет, истакнуто је у уторак у Привредној комори Македоније на презентацији српских компанија, произвођача пољопривредних машина, комуналне опреме и процесне опреме за прехранбену индустрију.

У директним пословним контактима компанија из двеју земаља очекују се и неки нови облици сарадње укључујући и заједничке наступе на трећим тржиштима.

Љубица Нури из Привредне коморе Македоније је истакла да ће поред Скопља, презентација понуде српских компанија данас (среда) бити организована и у Гостивару, на западу земље.

На састанку представника регионалних привредних комора Београда и Скопља, додала је, у петак се очекује додатно ближе утврђивање могућности за израженију сарадњу компанија међу којима су и неке из области наменске индустрије. На том састанку, пословодства неких македонских фирми разговараће са представницима српске компаније „Југоимпорт", у настојању утврђивања могућности заједничког наступа на трећим тржиштима.

Као и јуче у Скопљу, биће то прилика да се и у Београду, у директним разговорима привредника, размене информације о привредним потенцијалима и могућностима укључујући и развијање виших облика сарадње између компанија двеју суседних земаља.

После презентације производа српских компанија у Привредној комори Македоније, одржани су и директни пословни сусрети представника македонских и српских фирми заинтересованих за успостављање нових конкретних аранжмана.

- Проблем у размени остају нетарифне баријере. Ни једна од њих досада није одстрањена, а углавном се тичу увозно-извозног администрирања, издавања разних сагласности, стандарда. Све док две земље немају међусобно признате сертификате за квалитет и техничке стандарде, све док подједнако не усагласе апроксимацију регулативе у односу на ЕУ, нетарифне сметње ће успоравати и поскупљивати промет, изјавила је Љубица Нури.

У Скопљу је истакнуто да српска привреда највећи обим размене остварује са земљама ЕУ (50 одсто), као и са државама региона у оквиру ЦЕФТА споразума – 30 одсто.

Размена

Лане је привреда Србије највећи суфицит регистровала у размени робе са Црном Гором (500,1 мил. евра), БиХ (415,0 мил. евра) и Македонијом (157,4 мил. евра).
Други партнер Србије по важности су землје ЦЕФТА споразума, са којима је у 2010. години остварен суфицит у размени од 1090,6 милиона евра.

- Размена између Македоније и Србије лане је износила 875 милиона долара, и том бројком не можемо бити задовољни. Имамо врло мало заједничких пројеката насупрот реалних могућности. Наша тржишта се врло добро познају, привреде су нам комплементарне и не превише конкурентне што је услов за повећање робне размене, рекао је Митар Пржуљ из Привредне коморе Србије.

Трговина између двеју држава потпуно је либерализована и са тог асопекта нема озбиљнијих проблема изузев признавања ветеринарских и санитарних уверењаа. То би пак, како сматра Пржуљ, требало да се решава на билатералном нивоу.

- Трговинске баријере у региону су генерално исте, административне препреке на граничним прелазима, непризнавање ветеринарских и фитосанитарних уверења. Додатни, појединачни проблеми се решавају у ходу, али мора да се трудимо да се не стварају нови, нагласио је Пржуљ.