03. јун 2014.

На књижевном сусрету у Друштву писаца Македоније (ДПМ) у Скопљу, у уторак је ауторским представљењем дочекана делагација Удружења књижевника Србије (УКС) у којој су били председник Радимир Андрић, Душан Стојковић, Гордана Влаховић и Јеремија Лазаревић.
На сусрету, уз присуство домаћина председника ДПМ Велета Смилевског, амбасадора Србије у Скопљу Душанке Дивјак Томић, писаца, професора, библиотекара, издавача, љубитеља писане речи, истакнута је чињеница да се плодна сарадња двеју асоцијација оваквим контактима подиже на виши ниво.
Књижевник Христо Петрески представио је ауторске портрете гостију који су потом читали изводе из својих дела.
Петрески је најпре указао да у стваралачком опусу Радомра Андрића, преовладава опсесивно напајање традицијом. Подсетио је да су дела из богатог Андрићевог стваралачког опуса протканог фолклорним мотивима, превођена на више језика. У делима посебно место заузима народно неимарство, народне изреке, а његове песме и поезија, како је констатовао Петрески, представљају посебну везу између садашњости и прошлости.
У првим збиркама Андрић је опевао детињство из родног села. Народној уметности и изворном стваралаштву народног градитељства посветио је збирку песама "Бунари Радоша Модричанина". У збиркама "Похвала смеху", "Сване ли" и "Неустукница" песник открива везе између савремених рефлекаија и народних изрека, записа и бајалица. То су споне између садашњости и прошлости...
Песник Радомир Андрић ове године обележава 70 година живота и 50 година уметничког рада. Рођен је у Љубањама код Ужица 1944. Објавио је књиге песама: "Сунце у воденици", "Вечерњи крчаг", "Шумска црква", "Похвала смеху", "Вучица на пртини"...Живи у Београду и ради као уредник Другог програма радио Београда.
Душан Стојковић, како је на представљању подсетио Петрески, анологичар који пише књижевну историју, поезију, кратку прозу и књижевну критику, објавио је више од 600 текстова. Превођен је на енглески, италијански, шведски, чешки, македонсик језик. Као педантан и темељити аутор, одличан је познавалац српске, као и литературе са простора бивше Југославије. О томе сведоче његови научни радови, а у стваралаштву један од опсесивних тема је и смрт. На скупу је прочатао песму Производња (б)лудила...
Душан Стојковић, српски књижевник, критичар, историчар и преводилац, рођен је 1948. године у Београду. Дипломирао југословенску и светску књижевност на Београдском универзитету 1971. Пише поезију, кратку прозу, књижевну критику. Говори француски и италијански, а преводи са словеначког језика. Живи и ради у Младеновцу.
Гордана Влаховић, прозни писац, приповедач, књижевни критичар, професор српског језика и књижевности, веома успешан уредник редакције књижевног клуба Багдала у Крушевцу, где живи и ради.
Рођена је 1946. године, у селу Руђинци код Врњачке Бање. Пише кратке приче, записе, рецензије, књижевне приказе. Заступљена у бројним збиркама и зборницима радова. Објављује у периодици: Багдала, Јефимија, Траг, Стиг, Венац, Путеви културе и др. Досада је објавила: На ивици сна (2002), Пронађи праву реч, коаутор (2003), На лицима очи (2004), Истина кад вам кажем (2006), О чему год, о животу је... (2008), Са Саром уз књигу (2010), Читанка за VII разред основне школе, коаутор (2010), А возови су пролазили, давно... (2012).
Свесавску повљу коју је добила 2008. сматра круном стваралаштва, на путу истине и правде. На сусрету у Скопљу Гордана Влаховић је рекла да – „књиге које пишемо и друга дела која стварамо, не стварају се саме од себе, у њима се сливају сва искуства претходног живота...
Говорила је о свом крају, завичајау Врњцима, животу на Штацији, о томе да никада не прећуткује годину рађања јер незна зашто би то крила Читала причу из Бележнице мутавог Јована, у књизи А возови су пролазили, давно... њеног јасног ретроспективног осликавања времена и збивања у завичају у Врњцима, крај пруге и култне Штације... Није пропустила да пдосети да је недавно на прузи Сталаћ – Крушевац – Врњачка Бања – Краљево – Пожега обновљен железнички саобраћај брзином од 30 километара на час.
Читањем своје песме Потоп, Јермија Лазаревић, подсетио је на трагичну судбину која је поново задесила Србију –
„Кап прва, киша, провала облака,
нестаје, не престаје, пада, пада,
један дан, други, трећи,
никад неће стати, вода,
велика вода, мутна вода,
разорна носи, крши.
Дави, вода у грлу вода у свему,
апокалиса, крај - смрт.
Мрак, муљ, из муља роди се човек...
На сусрету у ДПМ део својих стихова је читала и Гордана Јовић Стојковска, која пише на матерњем српском и македонском језику.
Сећање на пријатеље
У емотивном обраћању Радомир Андрић је на скупу у кући Друштва писаца Македоније признао да сетом долази у ове крајеве јер, „све је мање мојих пријатеља, који одлазе, умиру".
- Последњи пут сам био у Битољу, Овакви сусрети имају смисла у овом контроверзном времену јер и књижевност је у функцији оне духовне вредности која брише границе, рекао је Андрић и прочитао песму посвећену македонском песнику, књижевном научнику, критичару, есејисти, професору боему, Ганету Тодороивском који је умро 2010. године.
ДПМ је прошлог месеца посебним књижевним сусретом под називом „Поезија и вино", обележило 85 година од рођења Тодоровског.