данас Станчић бележи, тужни, опустошени, југ, зараслих капија, затворених цркaва  у којима је литургија давно замрла , необновљене давно порушене споменике, разбацане кости у мемлама подрума помешане са старудијом и одбаченим стварима.

Нестале и порушене спомен комплексе и обележја никад обновљене..

..суштина бола и лепоте..

Треска..

Домаћин цркве нас дочекује ,забрањује фотографисање , ослушкује наш разговор и додаје да је ово врхунски домет византијске уметности(манастир Треска ,црква св Андреја , млађег брата Краљевића Марка, популарно звана “Андреашка”) добија одговор да је богомоља настала 110 година након пада Византије и да је ово ремек дело српске властеле и домет српске средњевековне баштине..

Стровја, 600 страдалих душа.

Кад му “Србче које влезе у дом..”

Крајеви који замиру, чистота природе, нетакнуте увале,врлети, тишина  која одзвања..

Село Манастирец ,кафана Извор на зиду ,слика :Косовка девојка..

Традиција Косовског боја (што би проф.Мило Ломпар рекао у својим беседама , од југа до Мориша на северу, од Темишвара на истоку до Трста на западу, полицентричност српске културе и вечита симболика Косовског мита као део индентитета српства)

Има још у селу Манастирец костурница у близини Поречког манастира посвећена Пресветој , задужбина краља Милутина.Масакар крај Дервишке њиве…развучене кости убијених Срба део разбацан по подруму капеле..

Планине Даутица, Јакупица,Пелагонија котлина

Латово село славног војводе Мицка Крстића..

Кошино :Јован Долгач и он сахрањен у врлетима овог брсјачког села..

Манастир Зрзе ,Светог Преображења из доба цара Душана XIV век трудом и подвигом монаха Германа и брата му Макарија , зоографи којима би поверено осликање унутрашњости манастира..Фрагменти фресака сведоче о предивној визији ових монаха који су компоновали старовизантијски стил са бојама до тада нетипичним за за фреско сликарство.

Запуштен па обнављан.

Оправљен од кмета Констатина и синова му Јакова,Колојана и Јакова.

По легенди у Зрзе се венчаше отац и син краљ Вукашин и краљевић Марко Мрњавчевић Вукашин је оженио Аљену а Марко -Јелену..

Зрзе чува сећање и на војводу Василија Трбића..

О чудним пожарима у којима изгори архива баш у селима попут Побожја,Бањана,Горњане,Љубанци,Чучер где вековима живе аутохтони Срби.Десило се ,ето тек тако..

Бабуна која својим током уводи у Азот..Јакупица планина која га грли и окружује својим масивом  попут “жене која лежи”..

Азот од “аслије ” што ће рећи у преводу са турског”лоши, непокорни” тврди и непокорни људи..

Македонија је један регистар страдања …Срба..на сваком кораку..пажљиво и сконцетрисано мора се разлучити сваки историјски период , нечије владавине..од османске  на овом простору најдужег у историји српског  средњевековља…територија која је прва пала под османску власт јер су Турци Османлије надирали с југа а последња ослобођена заједно са Косовом у Балканским ратовима..

Па, таман ,слобода и кратки предах кад , ето опет завојевача овога пута бугарског , па освета..

Како у Првом тако и ,у Другом рату..

Свако спомен обележје што се за кратко време краљевине подигло у Другом светском је минирано, оскрнављено и до дан данас.  , никад обновљено..ЗЕБРЊАК,КУЧКОВО,

ЧЕЛОПЕК,ШТИП Спомен-костурница у месту КАЛЕНИЦА (порушена на њеном месту подигнута метеоролошка станица..)СПОМЕНИК ЧЕТИРИ СТОТИНЕ од белог мермера са Плетвара у близини села  Рамне и Биљаниних извора ..

Од Пореча до Пелагоније.

Бабунска акција, село Богумила(поклано 120 мештана)

Анимозитет између Брсјака и Мијака..Брсјаци остали верни српској припадности и традицији а Мијаци прихватили бугарску егзархију.Досељени из Галичника са запада због арбанашког зулумћарења населише крај ,око Велеса..

Папрадиште ,из њега су браћа Дамјанов надалеко познати градитељи цркава ,од осоговског манастира саградише цркве у Врању,Пироту,Нишу,Печењевцима,Мостару..

А најпознатија је она у Смедереву јер Андреја Дамјанов реши подземне воде Дунава а Дмитар Папрадишки сликар , ослика богомоље у Гњилану ,Светог Саве у Митровици и циклус Немањића у Осоговском манастиру , кога прекречише па уместо њих друге светитеље ставише..Засмета им српска традиција и наслеђе..

Изумро народ , раселио се , нема ко ни да сведочи , а и оних мало што их има, не би у, јавност..Бојажљиви су..сведоче само фреске и гробља..

Некад предео пун живота , дигнутих ћепенака над дућанима јер ,туда је 1936 у време Краљевине Југославије (читај ,српске династије) прошла пруга Скопље-Велес-Битољ намерно заокружена путања да би прошла кроз сва села  која су била заслужна за српско четовање почетком 20. века, сва села која су у време турске владавине, деловања бугарске егзархије(цркве) арбанашког зулума, остала верна српској припадности, традицији , припадали Царској патријаршији па их звали, патријаршистима..

Овде је често име било Петар у знак “пијетета према краљу Петру ослободиоцу”…

Куће крију знаковност војвода бабунских, медаље за храброст ,његовог височанства Александра, ван авлија , данас је друга реалност , махом вмровска..

Знаковност времена, грандиозна зграда железничке станице из доба Краљевине, неуобичајено велика за место које умире а поред дограђени објекат , равних линија, једноставан , лишен естетике период социјализма када је овде социјалним инжињерингом стварана нова нација..

Има знакова и смрти и сеоба.

Долина Валандово , Јосифово на југу Македоније  ;Удово са спомен капелом  у чијој крипти су положене кости 261 регрута погинулих на Велики петак 1915 , на траси међународног ауто пута куда Срби највише пролазе на путу за Грчку ка мору..

Македонија је једно мноштво страдалних тачки српског народа..током тешке историје..

У Прилепском пољу на комплексу некадашњег Пољопривредног комбината Славеј , недавно откривени  трагови заораног гробља несрећних српских колониста из Далмације ,Врлике насељених ту , после Великог рата..у насељима што носе имена  Петрово,Карађорђево, Александрово..умрлих у епидемијама које су харале у тим насеобинама мочварног земљишта, међу којима највише деце..

На овом простору налазе се репрезентативна дела “српског Гаудија” архитекте Момира Коруновића који је нашој материјалној културној баштини подарио монументална градитељска здања, цркве, обелиске и спомен обележја од којих већина нажалост нису преживела страхоте рата(ЗЕБРЊАК, споменик Четиристотине у Рамни код Охрида) ; док су нека због наглашене националне симболике уништена од стране комунистичких власти..Куле у Светом Науму, Соколана у Куманову, Удово..Ризница сећања..

Књига Милутина Станчића Записи из Македоније више је од путописа.

Мноштво имена места, планина , река , необичног готово егзотичног значења и призвука који одзвања при њиховом изговарању, сабијена историја простора ,од средњег века блиставог српског са његовим краљевима ,властелом , њиховим задужбинама, мајсторима , фрескама и дуборезима , до страшних , величанствених и трагичних четничких војвода што су у сумрак османског завојевача четовали по Поречу, Бабуни, Азоту, Козјаку жељно грабећи и сањајући слободу да се из нарасле Србије прелије и на ове  просторе..

Велике и славне битке Балканских ратова , Великог рата ,Кајмакчалана; поновно страдање и затирање српског имена са доласком комунистичке власти као крајњег исхода у времену садашњем..

Знаковност времена...

Јасмина Ранђеловић