Уметнички токови за време краља Стефана Уроша II Милутина (1282 – 1321), осветљавањем дела архитектуре тог периода изазвали су велико интересовање публике на предавању др Јасмине С. Ћирић, доцента Филолошко-уметничког факултета, Универзитета у Крагујевцу и спољног сарадника Института за историју уметности, Филозофског факултета Универзитета у Београду, у среду одржаног у  Српском културно информативном центру „Спона“ у Скопљу.

Јасмина С. Ћирић

Циљ предавања под насловом Српска архитектура за време краља Милутина, како је објашњено, јесте ближе упознавање публике у Скопљу са уметничким вредностима из драгоцене непревазиђене заоставштине током четрдесетогодишње владавине великог градитеља и задужбинара.

На предавању су обухваћени описи најбитнијих споменика српске архитектуре од главне цркве манастира Хиландара, цркве Богородице Љевишке у Призрену, св. Ђорђа у Старом Нагоричину, светих Јоакима и Ане у Студеници, закључно са јединственим архитектонским комплексом у манастиру Грачаница.

Предавање

– Штедри приложник, краљ Милутин, по речима његовог биографа архиепископа Данила, био је ,,ненасити зидатељ божанствених цркава но и палих обновитељ“. Он је подигао више цркава и манастира него сви Немањићи пре њега заједно, а цркве је даровао ,,многоразним приносима“, подсетила је Јасмина С. Ћирић, нарочито указујући на аспекте тријумфалног карактера појединих задужбина.

- Карактеристична знамења архитектуре у време краља Милутина могуће је прочитати и тумачити и на западној фасади цркве Светог Ђорђа у Старом Нагоричину где је мотивом Хераклов чвор подвучена идеја молитвеног обраћања светим ратницима. Исти је случај и у цркви Светих Јоакима и Ане где се садејством живописа, епиграфике и архитектуре, додатно уобличава идеја Оваплоћења, од изузетног значаја за разумевање портрета краља Милутина и Симониде (кралине), што је посебно анализирано кроз структуру зидног сликарства, рекла је.

Поруке

Уз архитектонске карактеристике и значења архитектонског слога оствареног опеком, говорила је и о криптограмима у опеци, пре свега оних на цркви Св. Ђорђа у Старом Нагоричину:  IC XC NI KA и нарочито криптограм ΦΧΦΠ  (Φῶς Χριστοῦ φαίνει πᾶσινis = ,,Светлост Христова просветљује све”, стих из Јеванђеља по Јовану, 1, 9) који се потом још једном појавио насликан у ентеријеру Грачанице непосредно испод криптограма који садржи име краља Милутина.

- Милутинова гробна црква Бањска, која с једне стране алудира на сва дешавања у архитектури и архитектонском концепту на Богородицу студеничку,  али на жалост је то до данашњих дана сачувано како је сачувано, иако у великој мери девастирано. О лепоти Бањске, су  и оне речи које чува архиепископ Данило, да се „бањско злато не налази нигде више“.

Стручни погледи

Ту можемо говорити како је изгледао тај храм у ентеријеру, или фантастично замишљеној апсиди која буквално каменом наглашава ту полихромију у зидовима која нигде пре тога није остварена осим опеком а то је оно визуелно поигравање које подразумева да верник све време окреће свој поглед и посмтрата те архитектонске детаље. Срећом сачувана је Богородица Соколичка која сведочи да је и овај храм понављао извесне детаље као што је био случај у Богородичиној цркви у Студеници, како се поново краљ Милутин поиграва том визуелном семантиком из Немањиног времена, истакла је Јасмина С. Ћирић.

- Наведени мотиви у поменутим црквама али и онима као најнепосредније паралеле у Цариграду и у Солуну, тумаче се као мотиви победе Христове, победе Онога који штити од сваке пошасти. У садејству фресака и архитектуре остварени су семантички комплексни садржаји који сведоче о дубоко интелектуалном и богословски настројеном друштву као најнепосреднијем конзументу уметности крајем XIII и почетком XIV века.При томе се сви наведени символи и Хераклов чвор и криптограми разумеју као оруђе Христове победе над смрћу, највећим непријатељем људи и као светионик на путу сваког верника да личним подвигом победи многобројне замке овога света, истиче др Јасмина С. Ћирић.

М.С.