Један од начина остваривања суштинске једнакости у друштву је примена афирмативне акције. Афирмативна акција тежи да омогући једнаке шансе мањинским групама унутар неког друштва и тако им пружи све погодности које уживају они у већини. На овај начин се одређеној категорији становништва даје предност приликом школовања, запошљавања и напредовања, јер се услед различитих друштвених фактора дуги низ година налазе у неједнаком положају у поређењу са осталим становништвом. Примена афирмативне акције омогућује и родну равноправност.

Рад на научном скупу имао је три тематске целине: Афирмативне акције у области  националних мањина, Афирмативне акције: родна равноправност и особе са инвалидитетом и Примена афирмативних акција према Србима изван Србије (Мађарска, Румунија, Хрватска, Македонија).

У трећој сесији председавала је проф. Дубравка Валић Недељковић.

Пера Ластић је изнела своја запажања у делу афирмативних активности у односу на припаднике националних мањина у Мађарској и њихове заједнице, Ивана Гвозденовић Савић се јавила путем линка: Положај српске заједнице у Румунији: могућности, изазови и резултати, док је Борис Милошевић пренео искуства политика афирмативних акција Срба у Хрватској.

Милутин Станчић је имао тему: Примене афирмативних мера у друштвено политичком животу и положају Срба у Северној Македонији.

Преносимо делове његовог излагања:

У времену, и датим околностима и условима у којима се налази српски на род у региону, не преостаје нам ишта друго, већ да се непрестано изно ва дубоко промишљамо одмеравамо, и тражимо нова упоришта, снаге и мотив, о свим свакодневним апсурдностима који нас спутавају, збуњују; у појединим политичким феноменима и спољнополитичким преседанима који чине српску политичку историју новог доба некада нама остају не разумљиви и недокучиви у готово сваком погледу. Када је реч о афирмативним мерама или народски речено „повластицама“, у Републици Северној Македонији такве мере доступне су само припадни цима ромске заједнице и то у делу, уписа у средњошколско образовање, где је предвиђено 10% мање бодова за упис у средње образовање и друга повољност за припаднике Ромске заједнице су стипендије за средњошкол це и за студенте на универзитетима. Када је реч о другим заједницама, а ту спада и српска, не постоји никаква конкретна видљива, или опипљи ва афирмативна мера, па чак и у култури где се ретко додељују средства за афирмацију културне баштине. Остала је она народна УЗДАЈ СЕ УСЕ И У СВОЈЕ КЉУСЕ. Када говоримо о етничким мањинама у Северној Македонији, треба напо менути да је увек велики акценат на важност процеса њихове интеграције и међусобног уважавања у мултиетничком друштву које држава тежи да изгради, посебно након потписивања Охридског оквирног споразума о миру из 2001. године, којим је постављена правна и институционална ос нова права мањина. Тим споразумом српска мањина је тек уписана у Пре амбулу Устава Македоније. Део српског народа који живи у овој држави је до распада бивше југословенске федерације био конститутивни елемент македонске државности...

...Према официјалним подацима Министарства за јавну управу из 2023. године, у јавном сектору у Северној Македонији, активно постоји 1.371 институција. Анализа етничке структуре података о запосленима у јавном сектору приказује да од 110.169 запослених у јавном сектору, 1.446 су декларисани као Срби. Највеће присуство Срба у јавној управи бележи се у канцеларији Народног правобраниоца као и у Судском савету (5–6 одсто), док постоје инстицуије у којима нема запослених Срба (Канцеларија Председнице Републике, самостални стручни органи, Савет јавног тужилаштва, одређена министарства, као и Уставни Суд). Чак 8 од упкупно 10 регулаторних тела у држави нема ниједног запосленог Србина. Стање заступљености Срба у самосталним државним органима је значајније у Државној комисији за жалбе по јавним набавкама (8,3 %), док у је Министарству културе регистровано око 5 % Срба. Етничка структура 29 органа која су у састав министарстава, истиче да је Срба највише у Државном инспекторату за шумарство и лов (8,3 %).

Медији су извор ефективног учешћа припадника националних мањина у јавним сферама. Неопходно је да јавност буде адекватно информисана о питањима од значаја за припаднике националних мањина. У складу са Законом о унапређењу и заштити права припадника заједница које чине мање од 20 одсто становништва у Северној Македонији, Срби имају право на информисање на свом језику, путем електронских и штампаних медија.

Јавни инфорамтивни сервис – Македонска Радио Телевизија на свом четвртом каналу обезбеђује редовни медијски простор за све заједнице, укључујући и српску. Српска редакција оформљена 1994. године има свог извршног уредника, а програм на српском језику се емитује три пута дневно, истакао је између осталог Станчић, изразивши и одређену задршку, јер је попут и осталих саговорника изнео и одређене недаће, проблеме, изазове са којима се суочава српска етничка група у Македонији, поред афирмативних мера, и права које су слово на папиру, некада далеко од примене и праксе на терену...