Но, до решења Јелена је радила и зарадила ту „оверу“. Прва је, за историјско регистровање, огласила почетак емитовања програма редакције на српском језику „Видик“ МРТВ, трећег марта 1994. Од тих дана па све до прошле седмице, буквално до последњег радног ангажмана у редакцији предано се посвећивала радним обавезама не бирајући теме ни новинарске задатке. За њу једноставно није било, „биркања“, нијансирања у раду и жељених приоритета. Од почетка до краја. Сваки радни задатак је извршавала с пуном професионалном преданошћу.
Јелена је рођена у Оџацима у Бачкој у Војводини. У Скопље је довела судбина, љубав и брачне путање...
- Тамо где сам рођена широки су видици. Зато сам ваљда и радни стаж провела у МРТВ у редакцији на српском језику - „Видик“. Била сам спикер, новинар. Емисије су се емитовале четвртком у поподневним часовима у трајању од по 30 минута. Подсећа Јелена да је то у старту била велика редакција чак и са дописном мрежом изван Македоније.
Како вели, „било је пуно успеха, падова па и уплитања политике“, што се одразило и на кадровска уредничка решења.
- Некако као да се руковидству.пуно журило да се почне са емитовањем наше емисије. Може се рећи да смо имали пристојне услове. Почели смо трећег марта 1994. године. Тројка је леп број наш број. За мене је такав посао био спас. Мој језик матерњи. Контакти са нашим људима браћом и сестрама... Сви смо морали да учимо занат брзо у ходу. Ја сам завршила осму београдску гимназију, а потом Правни факултет. Желела сам да будрм адвокат. Али чудни су путеви Господови. Зову ме оснивачем редакције. То баш гордо звучи. А чињеница је да смо колега.Борис и ја били први спикерски пар који се огласио на српском језику на старту емитовања програма редакције „Видик“, каже Јелена Боцинов.
Искрено делећи своја професионална искуства открива и утиске доживљеног и радно преживљеног, с бројним реализацијама од договора на колегујумима, снимањима, јављањима с лица места, монтажама... Занимљиво, истиче свој суд и оцене – „када сте новинар често се осећате моћно, владате ситуацијом, привилеговано. Скоро сви су вам доступни и они велики презају, зазиру од камере...“
Из тв редакције, како подсећа, формирана је и редакција радија на српском језику са Гораном Русићем и Јеленом Маленковом.
- Многи су дошли, прошли кроз нашу редакцију. Прихватила сам све искрено професионално, по мало помагала. Многима српски језик није био матерњи што је баш проблем за говорну емисију. Прва сам била у редакцији, прва се пензионисала. Но, никада нисам потенцирала да сам прва јер први би могли бити последњи. Ето, на крају радног века, „зарадила“ сам ипакда познају ме људи поздрављају на пијацама, у маркетима... Нисам од оних који памте само лепе ствари, али научила сам да - праштам.
М.С.
