Љубитељи писане речи, чланови Споне, имаће прилику да осете спој књижевности и сведочења из српске страдалничке историје у поменутој збирци песама. Јелена - историчарка, архивиста и песникиња, геноцид  је приказала у 41 песми, а њих тридесетак је документовала изводима из историјске литературе и архивске грађе. Песникиња рођена 1988. године у Бајиној Башти, запослена је у Архиву Југославије у главном граду Србије. Дипломске и мастер студије завршила је на Филозофском факултету Универзитета у Београду. О делу ће говорити Милутин Станчић. 

„Једино место страдања о коме сам писала и кроз које сам само прошла годинама после објављене књиге, је река Дрина код Старог Брода. Све моје песме израсле су из архивских докумената и литературе коју сам читала. Са намером да заштитим сећање на жртве, већину песама прате изводи из архивских докумената или литературе, како злонамерни не би могли рећи да је било песничког претеривања. Истина записана у документима, преточена је у гласове жртава које више не могу говорити“, каже Јелена Ковачевић уочи промоције у Скопљу.

Подсећа да воли свој народ. А, када некога волите, и патите и радујете се са њим...

„Страдање“ је, каже, писала уз много питања и уз непрестане молитве.

„Победио је Бог и вера у Васкрсење“.

Ова племенита и веома талентована песникиња додаје да, након југословенског искуства, нема правог усмерења у поновној изградњи идентитета нашег народа, а по питању српских жртава се чују разни гласови, из различитих побуда и са различитим намерама.

„Добро је што се после толико времена говори о српским жртвама у нашој земљи“, закључила је песникиња Јелена Ковачевић у разговору за Спону.