- Често сам овде, у Македонији, али не пречесто, тако да можете да ме се ужелите – каже Јелена Томашевић и додаје – Имам сјајну публику која ме прати и која ми даје љубав, и ја сам јој захвална. Недавно сам се дружила са њима у Ђевђелији, у Струмици, а и у Скопљу, у Филхармонији, где сам први пут наступила.

Јелена Томашевић је крајем године обрадовала своју публику у региону новом баладом „Рано моја мила“, која брзо осваја радио-станице. 

- Знам да имам сјајне баладе, песме које су прихваћене од публике, али ме је овога пута реакција фанова заиста пуно обрадовала. Људи су се пронашли у песми и не само жене, већ и мушкарци. Ако извучемо наслов из контекста, то није само мушко-женска песма, већ рана може бити универзална. Свако у свом животу има неку рану која није зацелила. Или јесте. Зато, кад сам размишљала како рана може бити мила, помислила сам да треба да је оставимо, да „одради“ посао, после чега ћемо сигурно бити бољи, јачи и снажнији. И исцељенији. То је суштина ове песме, коју је написао Горан Ковачић – каже Јелена.

У свету скандала и лажних вредности, Јелена Томашевић гради своју музичку каријеру без наглих скокова, искључиво квалитетом. Дивним гласом и песмама, фантастичним изгледом...

- Бити аутентичан и бити доследан себи данас је луксуз. То је слобода, храброст, за неке лудост... Али, то је једини пут да опстанеш и да останеш свој и да трајеш дуго. Кад погледате ко данас пева од старе гарде, па ти људи још увек пуне хале. Они су мој узор, јер је за поштовање кад неко траје 20, 30 или 40 година. Ја се не такмичим ни са ким, ни концертно, ни по песмама, прегледима... Певам зато што волим, зато што људи препознају, а публика ме због тога слуша, воли и подржава. Ја сам захвална за све што сам постигла, јер има много девојака које сјајно певају, које су дивне као особе, а нису постигле то што је требало. Без обзира на таленат, без обзира на упорност, треба и мало среће. Ја то, у ствари, називам вером. А, када то преточиш у молитву, све има други смисао – истиче Јелена.

Захваљујући својим квалитетима, Јелена Томашевић је два пута, у Београду и у Абу Дабију, наступила са великим оперским певачем Андреом Бочелијем.

- Тек са дистанце човек види колико је то значајно и велико и колико сам ја заправо имала среће. Пре неких 17 година сам гледала концерт Андреа Бочелија у Београду, а кад је почео да пева сви у публици су почели да плачу од лепоте његовог гласа. Тад сам помислила:

– Боже, како би било да станеш поред једног оваквог човека и почнеш да\ певаш са њим? Замисли да укрстиш глас са таквим гласом. И, после 17 година, то ми се догоди.

Зато кажем – треба желети, надати се, веровати, не одустајати. Ма колико то деловало сумануто и сулудо. Бочели је светска звезда, па кад смо то поновили у Абу Дабију, ни ја ни Симфонијски оркестар РТС-а нисмо могли да верујемо да нам се то опет догађа. Лепо је, макар само мало завирити у тај светски стандард. И дај Боже да се понови опет. Ја прижељкујем... – искрена је Јелена.

Пре наступа са Бочелијем у Београду, њенe сараднице су послале тиму Андреа Бочелија песме које је Јелена снимила. Они су били у потрази за женским вокалом који је на његовом концерту у Београду требало да отпева једну песму, његов поп хит из младости „Vivo Per Lei“. Ипак, када су чули како Јелена пева, јавили су да ће заједно певати не једну, већ две песме... – објашњава Јелена почетак те сарадње за сва времена.

- Јој, када сам то чула... Две песме. Баш сам се уплашила како ће да испадне, па сам то до перфекције научила италијански текст, ишла на преслушавање. Све те божанствене ствари остају за цео живот. Поред Евровизије, свакако... – закључује Јелена.

Концерт Јелене Томашевић у Македонској филхармонији протекао је како се само пожелети може. Препун хитова, са првог албума, са другог, па синглови... Део концерта Јелена посвећује песмама које је певала у детињству, а омиљена македонска песма јој је „Судбо моја, судбино“.

- И дан данас је певам, а публика то прихвати пуним срцем. Ја и моји музичари после концерта изађемо из сале пуног срца. Исто као и публика која нас је слушала... – истакла је на крају приче Јелена Томашевић.

Иван Бећковић
Марко Шипка
фото: Милош Надеждин (бели костим)
фото: Марко Шипка (црни костим)
шминка: Јован Кароски