15. мај 2016.

Једна од јунакиња недавно одржаног дечјег књижевног фестивала „Пишемо и стварамо на српском“ у Лешоку код Тетова је Нина Маринковић, полазница факултативне наставе у Спони и ученица четвртог разреда ОШ „Јохан Јајнрих Песталоци“ из Скопља.

„Ове године први пут учествујем на овом фестивалу и одушевљена сам. Кад је дошло време да се дође овамо хтела сам да се предомислим мислићи да ће ми овде бити досадно. Мајка и учетиељица су ме некако убедиле и биле су у праву. Овде је заиста јако лепо. Природа је непоновљива, има пуно зеленила, цвећа, ваздух је чист, планински, оштар. Кажу да је село Лешок и овај манстир Св. Атанасије у загрљају Шар-планине па је зато овде тако лепо и пријатно, каже Нина.

Иначе, Нина је одличан пример билингвисте, школује се на македонском језику а у породици се говори српски језик, тако да се и једним и другим језиком подједнако добро служи...

„Од малена разликујем македонски од српског језика. У школи говорим македонски а кући искључиво српски. Читам књиге на српском, гледам филмове, посећујем факултативну наставу.

Фестивал је био прилика да се упозна са вршњацима као и са гостујућим песницима Властом Ценић из Дољевца и Стојаном Арсићем из Скопља.

„На фестивалу је гостовао песник Власта Ценић из Дољевца. Слушали смо његове песме, а он наше. Највише ми се допала његова песма „Наташа“ чије римовање даје падежне облике ове властите именице. Сазнали смо се зашто се песник заљубио у Наташу, шта је очекивао од Наташе, да ли га је Наташа заволела, шта се догодило касније с Наташом. Кроз те лепе стихове сазнали смо све о Наташи и потсетили се промене именица по падежима, управо оно што смо учили на нашим часовима.

Сусрет са другим песником Стојаном Арсићем за мене није био први. Са мајком често посећујем манифестације српских невладиних организаација. Заједно смо у Тетову гостовали и о Светосављу. Зато сам била слободна да га замолим да ми помогне око задње строфе моје песмице коју је требало да прочитам и он ми је радо помогао“.

Пролеће

Стигло нам је пролеће
а са њим и цвеће
трава се зелени
и птица на дрво слеће.

Па нам пева песму милу
да нам буде весео наш крај.
Стигла је и ластавица
до мог прозоре гнездо свила
и мени је тако мила.

Вратила се она староме трему
да нам пролеће весели
и мале ласте изведе у њему.

Значај организовања манифестација у циљу очувања језичке културе још једном је доказан на четвртом фестивалу дечјег књижевног стваралаштва „Пишемо и стварамо на српском језику“, још једном је потенцирана потреба развоја двојезичности код деце још од малих ногу и свакако улога породице као најважнијег сегмента у том процесу.

Волео бих да очувам свој језик

Међу осталим јунацима ове манифестације издвајамо и дечака Александра Стојановића из села Бањана на Скопској Црној гори, однедавно ученика седмог разреда ОШ „Александар Урдаревски“ у селу Сандеву. Његова посебност је у томе што је вероватно једини основац у Македонији са матерњим српским језиком као јединим језичким кодом.
„Ја сам се у октобру са родитељима доселио из Лесковца у село Бањане и одмах кренуо у школу у оближњем селу Сандево. Полако се привикавам, јер се у школи настава изводи само на македонском језику, а ја знам само српски. Све разумем, али нисам почео још да говорим. Имам пуно разумевање наставника и разредне Зорице Силјановске која ми у свему помаже.“

Питали смо Александра како је доживео први сусрет са људима који говоре српски, после неколико месеци од пресељења.

„Па, није ми било ништа чудно, али сам се ипак обрадовао, поготово што су и нека деца говорила српским језиком, рецимо Нина Маринковић. Наставнице на радионици су говориле о њиховим искуствима са македонским језиком и о томе како су га научиле а нису заборавиле српски. Волео бих и ја да очувам свој српски језик, а за то, кажу, треба пуно да се чита, каже Александар.

Дружење са дечјим песницима увек оставља најснажније утиске на младе учеснике фестивала. Александар са одушевљењем говори о стиховима које је чуо и да је њихова веза са његовим завичајем оставила снажан утицај на њега.

„Највише ми се допала песма „Бате ће се жени“ коју је написао гост из Србије, песник Власта Ценић. Он је из истог краја одакле сам и ја. Ту песму је писао на дијалекту па сам је одлично разумео, ти стихови су ме подсетили на говор мог родног краја и наше обичаје, закључује Александар.

ВЕСЕЛИ ЗЕКО

Зора руди, дан се буди,
сунце топло сија
а мали зека скаче кроз шуму,
па се чуди, па се чуди!
Зар je зима већ прошла?
А лепо пролеће
у својој цветној кочији већ је дошло.
Шарени лептир око зеке лети
па му прстом тихо прети:
Немој зеко да се чудиш
трчи, трчи кроз шуму
житеље да пробудиш!
Вичи зеко да те сви чују
цветно пролеће већ је стигло
и од зимског сна меду је дигло!

Што више дечјих манифестација, дружења, сарадње, путовања, нова искуства. Све то потребно је младима на њиховом путу ка очувању националног идентитета и језичке културе.

Првакиња у туцању васкршњих јаја

У саставу Удружења Срба и Македонаца из Тетова ради и КУД „Бранко Чајка“, носилац многих значајних домаћих и међународних признања из области фолклора и очувања традиције српског и македонског народа, а његови чланови су се и ове године убројили у учеснике овог фестивала.

Након наступа најмлађих чланова фолклора који су извели игре из Србије и Македоније, следило је такмичење у туцању васкршњим јајима. Оштра конкуренција обухватила је најмлађе чланове фолклора и њихове госте из Скопља, Скопске Црне горе и Табановца, а у организацији овог значајног турнира помагали су старији чланови фолклора, бринући да суђење буде часно.

На радост младих фолклораца победничко јаје остало је у рукама њихове другарице Мартине Закоске из Тетова, која је проглашена првакињом у туцању васкрших јаја, а следили су и пригодни поклони од организатора.
„Ми никада не заборављамо своје обичаје. Туцање васкршњим јајима је један од најважнијих обичаја везаних за овај празник. Сви то очекујемо са нестрпљењем, а мени је, ето, данас, и припала та част. Иначе, моја бака по мајци, бака Благица, је родом са Косова и увек нас је учила православљу и народним обичајима који су исти као у Тетову где живимо или се сасвим мало разликују. Све ове наше дружење, фолклор, фестивал све је то потекло од наших породица, наших бака и дедова који су нас васпитавали у духу православља, каже ова млада девојка.

Иако нас од завршетка дечјег фестивала књижевног стваралаштва „Пишемо и стварамо на српском“ у Лешоку дели неколико дана утисци се још сређују, друштвеним мрежама круже фотографије, стихови, разговори, планира се за наредну годину када ће се прославити мали јубилеј на коме ће, надамо се, учествовати и деца из Србије.

Н.Р.