Користећи разне изворе, дошао сам до следећих података: 

Родитељи Јохана Роша дошли су из Словеније, отац Немац и мајка Словенка, на позив краља Милана, да отац као стручњак гради железничке пруге по Србији. Србија као нормална напредна држава пружила им је отворену душу и срце. Скућили су се и основали породицу. Добили су децу Душана и Јохана – Ђорђа. Брзо су се снашли и отворили каменолом, па тесаним каменом за ограду снабдевају Саборну цркву у Београду. Били су католици, али су убрзо прешли у православну веру.

Ђорђе Рош је рођен 1896. године, завршио је нижу војну школу и био одличан војник код мајора Гавриловића, један од 1.300 каплара. Педантан и одговоран, сачувао је познати говор мајора Гавриловића („Браћо, војници... ваша имена су избрисана из списка живих…”).

Био је учесник Церске битке, одбране Београда, рањаван је два пута и остао инвалид. Одведен је у логор у Немачку, одакле бежи и придружује се српској војсци на Солунском фронту. Био је упоран, храбар и увек са Србијом у срцу.

У Другом светском рату 1944. године комунистички режим га прати. Благовремено је добио информацију о томе и његова породица је напустила Србију.

Остао је привржен Србији и наставио да прати дешавања у њој. Захваљујући својим везама ступио је у контакт с Немцима у Косовској Митровици и молио их да обрате пажњу на Шиптаре, да не поруше Грачаницу, коју се већ почели да гађају и руше. Повремено одлази на Хиландар, који му даје духовну снагу, а истовремено интензивно помаже обнову Грачанице.

После завршетка рата 1945. године Хиландар не добија помоћ од новог режима, док новац од Срба из Америке нередовно стиже. Број монаха рапидно опада па постоји претња да манастир падне под управу Грчке православне цркве. Још једна неправда – комунисти конфискују сву имовину Ђорђа Роша у Београду.

Рош 1961. године посећује Хиландар, који је на ивици опстанка, доноси прилог манастиру и договара константну помоћ. С принцом Томиславом обраћа се донаторима. Сакупљају новац по свету и праве пројекат за обнављање савремене библиотеке, без које Хиландар не може да напредује.

 По завршетку пројекта купује кућу у Уранополису, месту близу Хиландара, који посећује свака два, три дана. А 1977. године, већ нарушеног здравља, изненада умире на путу за Хиландар. Братство манастира доноси узвишену одлуку да га сахрани у порти Хиландара, где нико није могао да буде сахрањен још од времена краља Милутина.

 Ђорђе Јохан Рош рехабилитован је 2008. године. Ћерки Јелени делимично је враћена имовина, а она је затим музејима Србије поклонила многе важне предмете, између осталог и слике Паје Јовановића.

Зна се ко су били Арчибалд Рајс, Ђорђе Вајферт, Ђорђе Рош, Флора Санс и одакле су дошли. Зна се шта су они дали за Србију, а ми смо дужни да им подигнемо бар мермерне плоче, с неколико речи захвалности, нека се види да их поштујемо и памтимо.

Михаило Грујичић, дипл. инж., Нови Београд / Међу нама Политика