18. децембар 2014.
„Бијела пчела" једини је дјечји часопис на српском језику у Хрватској. Већ двадесету годину излази у Ријеци у издању ријечког пододбора СКД „Просвјета" и окупља дјецу српске националности на заједничком програму очувања језика и писма и трагања за оним духовним и културним вриједностима којима ће се Срби у Хрватској потврђивати као равноправни грађани ове земље и слободно, грађани српске нације.
Часопис је настао у јеку најжешћег рата 1994. као одговор на кроатизацију школских програма која се неминовно води путем тихе асимилације.
Отуд име „Бијела пчела" што је у српском народу назив за чукунунука, дакле, потомка.
„Бијела пчела" добила је Награду Града Ријеке 2005. за потицање и развијање креативности код дјеце, а 2011. часопис је добио и специјалну награду „Сима Цуцић" коју за стваралаштво у дијаспори додјељује Банатски културни центар.
Лист је 2012. добио и Награду Змајевих дечијих игара за изузетан допринос популарисању книжевности за дјецу, а СКД Просвјета нам је 2014. године додијелила Повељу Милан Радека за изузетан допринос развоју културе Срба у Хрватској.
С обзиром на своју едукативну улогу „Бијела пчела" се разликује од других дјечјих листова и у Хрватској и у Србији, јер има рубрике неуобичајене за такве листове.
У рубрици „Руковање испод дуге" представља класика српске књижевности; у рубрици „Тако је говорио Хиперборејац" упознаје читаоце са знаменитим личностима и догађајима из српске хисторије, а рубрика „И би свјетлост" посвећена је вјеронауци. „Разгледница" доноси репортаже из градова и крајева Србије, а рубрика „Из путне торбе" говори о српским манастирима.
Ваља издвојити рубрику „Знам латиницу – учим ћирилицу", неку врсту буквара, која се из године уз годину понавља са незнатним разликама у тексту и друкчијим ликовним садржајем.. Иако је због ограниченог простора сведена на четири странице, ова се рубрика, кажу неки наставници, показала важном у остваривању додатне наставе српског језика.
Редакција „Бијеле пчеле" сарађује са школама и наставницима српског језика и када јој то финансијске могућности дозвољавају, организује промоцију часописа и креативне радионице (Школу ћирилице), ангажујући српске писце, глумце и друге умјетнике како би ученици стекли увид у културна догађања и кретања у Србији.
И тако из броја у број, од већ далеке 1994. године у октобру мјесецу 2014. изашао је 200. број.
С обзиром да је часопис намјењен свој дјеци, програм су и извела дјеца. Био је то концерт дјечјих зборова Малих Ријечана и Морчића из Ријеке и Хориславаца (хор Народног позоришта из Београда). Бројна публика уживала је слушајући веселу и распјавену дјецу, а посебно на крају кад су гости из Београда показали да одлично владају и „роком", па су програм зачинили с пјесмама Партибрејкерса, Прљавог казалишта, Парног ваљка, Џибонија и Здравка Чолића. На крају су сва три збора заједнички отпјевали пјесму Арсена Дедића „Кад би сви људи на свијету..."
"Бијела пчела" се побринула да малим Београђанима боравак у Ријеци буде незабораван. У слободно вријеме им је организирала крстарење Кварнером, дружење с многим писцима, сурадницима "Бијеле пчеле", и принцезом Јелисаветом Карађорђевић, која је такођер била гошћа на рођенданској прослави „Бијеле пчеле"
Рођендани су вријеме да се присјетимо протеклих времена. Стога су сурадници који судјелују у стварању листа од првог броја, добили посебне плакете. Изложбом насловних страница „Бијеле пчеле" у облику плаката, представили смо само дио аутора који су заслужни за препознатљив изглед Бијеле пчеле.
Љерка Радојчић
