Будућност куповине је куповина преко интернета, али оно што и даље брине већину потрошача јесте безбедност и заштита личних података. Како можете да будете сигурни да су ваше информације које делите са сајтом преко кога купујете безбедне? Први савет је да онлајн куповину обављате преко сајтова којима верујете. Из НБС саветују да би требало посебно проверити да ли је реч о регистрованом продавцу или продавцу који послује у сивој зони. Важно је да се обрати пажња на све поруке које у себи имају неправилности. Посебно треба бити опрезан и када су у питању нове интернет продавнице, продавнице које немају коментаре других купаца или које продају производе по неуобичајено ниским ценама. Пре било какве трансакције потребно је да се уверите да њихове странице за наручивање користе безбедан сервер. То можете да проверите тако што ћете проверити који протокол користи страница. Процедура је једноставна – одете на страницу која има формулар за унос имена, броја кредитне картице и других информација. Погледате адресу и уколико она почиње са „https://”, онда је то безбедан сервер. Ако почиње само са „http://” онда сервер није сигуран и не би требало да обављате било какве трансакције у тој продавници. Савет стручњака је да се не уносе информације које нису потребне. Покушајте да унесете само онолико информација колико је потребно у формулару. Формулари наруџби обично имају звездицу поред поља која је неопходно попунити. Они саветују да никада не чувате информацију као што су бројеви кредитних картица на рачунару. Рачунари нису безбедни и постоји могућност приступа свему што је на вашем рачунару док сте конектовани на интернет.

„Излогујте се са свих онлајн интернет налога који чувају информације о вашој кредитној картици. Уверите се да сте изабрали тешке лозинке за ове врсте налога”, саветују стручњаци за онлајн трговину. Пратећи описане кораке повећаћете безбедност док купујете преко интернета али и онлајн продавнице такође треба да предузму мере безбедности. Онлајн куповина чини куповину лаком, брзом и забавном. Из НБС посебно наглашавају да се код куповине на интернету не користи ПИН, тако да захтев за унос ПИН-а директно указује на могућност злоупотребе података.

„Не шаљите фотокопију картице (или другог документа) мејлом, у инбокс странице на друштвеним мрежама или слично. Банке вам никада неће тражити да мејлом или поруком промените своје податке, потврдите лозинку или слично”, наводи се из ове финансијске институције. На пример ако добијете имејл-поруку која личи на поруку од банке или друге финансијске институције, а којом се од вас захтева уписивање података с картице, сасвим је извесно да се ради о такозваној фишинг превари. Будућност куповине је куповина преко интернета а заштита личних информација је први корак да би она постала реалност, кажу стручњаци.