Тиме је директор Меморијалног центра свесно изманипулисао међународну јавност увећавајући број укопаних у овом комплексу. А случај Суљагић, каже више извора, није једини.
Иако сахрањен у Меморијалном центру у Поточарима, Суљагићев отац Суљо погинуо је као припадник тзв. Армије БиХ на територији братуначке општине.
Емир Суљагић се и на друштвеним мрежамо оглашавао да ће Музеју сјећања у Поточарима приложити очеву личну карту.
Поточаре је тадашњи високи представник Волфганг Петрич основао искључиво за жртве трагедије из 1995. године.
Суљагић демантује да се његов отац налази на листи жртава из 95. али не пориче да је посмртне остатке оца укопао у Меморијалном центру Поточари. 2005. године.
Суљо је био припадник јединице Насера Орића и према умрлици преминуо је 24. децембра 1992. године. Овим се још једном отвара питање манипулације бројем жртава сребреничке трагедије.
Многи припадници тзв. Армије Бих бошњачке националности који су нападали на српске положаје, Кравицу, Бјеловац, Загоне, и изгинули у нападу, сахрањени су у Поточарима, тврде чланови Борачке организације Братунац.
Породице српских жртава узалуд очекују од међународне комисије, која је формирана да истражи околности у вези са страдањем у Сребреници, да изнесе све појединости и предочи јавности истину.
Емир Суљагић рођен је у Љубовији 1975. године, дакле по рођењу грађанин Србије а обавља дужност директора Меморијалног центра Сребреница — Поточари, а именован је у септембру 2019. године.
Био је министар образовања Кантона Сарајево од 13. јануара 2011. до 29. фебруара 2012. године, као и заменик министра одбране Босне и Херцеговине од 31. марта до 10. децембра 2015. године. Некадашњи је декан Факултета менаџмента и јавне управе Интернационалног универзитета у Сарајеву.
Завршио је студије политикологије на Факултету политичких наука Универзитета у Сарајеву 2000. године. Од 2016. године је члан и функционер Грађанског савеза Босне и Херцеговине. На изборима 2018. године је био носилац листе Грађанског савеза у Кантону Сарајево.
Емир Суљагић је 2005. године, посмртне остатке свог оца Суља Суљагића пренео и сахранио у оквиру Меморијалног центра Сребреница — Поточари. Након што је на свом твитер налогу Суљагић објавио како је Меморијалном центру Сребреница — Поточари поклонио очеву личну карту, да би тамо била чувана као лични предмет човека који је настрадао као жртва геноцида у Сребреници, дошло је до озбиљних полемика.
Убрзо се појавио извод из матичне књиге умрлих, који потврђује да је Суљо Суљагић погинуо 24. децембра 1992. године у селу Вољавица (око 20 километара од Сребренице), односно више од две и по године пре сребреничког масакра. Будући да се име Суља Суљагића налази и у књизи Насера Орића, тврди се да је он био припадник Армије Републике Босне и Херцеговине, односно да се налазио под Орићевом командом, јер је он био командант снага АРБиХ на подручју општина Сребреница, Братунац, Власеница и Зворник, те да је и погинуо као припадник АРБиХ. Суљо је страдао у нападу на село Вољевица.
По објављивању извода из матичне књиге умрлих, Суљагић је почео да прети онима за које сматра да су објавили исти, тврдећи да на то нису имали право.
Крајем октобра 2019. године, медији су пренели Суљагићев твит у којем каже: „Јасеновац је четничка измишљотина. Часни бошњаци из Ханџар дивизије су пропустили шансу да реше четнике, зато нам је то остављено у аманет. Суљагић је демантовао ове натписе и изјавио да је реч о фалсификату.
Говорећи о филму Дара из Јасеновца, Суљагић је изјавио да је намера редитеља била да „геноцид из деведесетих оправда геноцидом из четрдесетих”, додајући да је позиција идентитета српске елите заснована на Хомогеној Србији Стевана Мољевића.
У интервјуу за турску агенцију Анадолија 2013. године, као лидер бошњачке коалиције "Први март", Суљагић је Републику Српску упоредио са нацистичким Вермахтом и изјавио да је она "окупирани" део територије који треба "ослободити".
Као заменик министра одбране Босне и Херцеговине, Суљагић је 2015. године изјавио да евентуални референдум о независности Републике Српске води у рат.
ПОЛИТИКА
