28. јул 2014.

Пре jедног века 28. jула 1914. започео jе Први светски рат, месец дана након атентата у Сараjеву, у коjем су убиjени аустроугарски престолонаследник надвоjвода Франц Фердинанд и његова супруга.

Aустро-Угарска jе тог 28. jула обjавила рат Србиjи, а тиме jе, како ће се испоставити, наводи Танјуг, почео и Први светски рат.

Oбjава рата упућена jе Београду у преподневним сатима, обичном телеграфском поштом.

Tелеграм jе садржао три реченице.

У првоj jе стаjало да влада Србиjе ниjе "на задовољаваjући начин одговорила на ноту" из Беча, достављену 23. jула, односно на ултиматум.

Потом jе следио став да jе отуда Aустро-Угарска "принуђена да се ослони на силу оружjа".

A трећа, последња реченица гласила jе: "Aустроугарска сматра да се од овог тренутка налази у рату са Србиjом".

Сутрадан, Франц Jозеф, цар Aустриjе и краљ Угарске, обjавио jе ратни проглас "народима" његове земље, у коjем jе стаjало да jе приморан "да се лати мача у циљу одбране части", те да jе "царско-краљевска влада настоjала да на миран начин реши спор", али без успеха и то туђом кривицом.

Власти у Бечу су атентат у Сараjеву искористиле као изговор да крену у обрачун са Србиjом, уверене да ће Србиjа бити брзо поражена, те да ће то бити "мали рат" коjи ће врло брзо бити окончан успехом.

Oтуда jе текст ноте односно ултиматума коjи jе барон Гизл предао влади Србиjе 23. jула био срочен тако да се подразумевалао да jе готово немогуће да иjедна суверена земља оно што jе у њему тражено прихвати.

Циљ jе, сасвим извесно, био да он буде одбиjен, о чему сведочи и чињеница да jе барон Гизл, када му jе 25. jула Никола Пашић предао изузетно помирљив одговор српске владе, одмах одговорио да он "ниjе задовољаваjући".

Уследило jе и званично писмо аустриjског посланика српском министарству иностраних дела истоветне садржине, а особље посланства и сам барон Гизл су убрзо потом исте вечери напустили териториjу Kраљевине Србиjе.

Kако се тим чином догодио прекид дипломатских односа, влада Kраљевине Србиjе обjавила jе, такође у изузетно помирљивом тону, манифест у коjем jе стаjало: "Уздаjући се у помоћ Божиjу, у своjу правицу, као и у приjатељство великих држава, коjе, уверени смо желе исто тако да се мир одржи, надамо се да ће се оваj сукоб свршити мирно; али, како jе аустроугарски посланик вечерас изjавио у име своjе владе да ниjе задовољан нашим одговором и да коначно прекида дипломатске односе, влада jе српска принуђена да, за сваки случаj, одмах предузме наjпотребниjе воjничке мере за одбрану земље. Сматрамо за дужност позвати народ на одбрану отаџбине, веруjући да ће се нашем патриотском позиву сваки радо одазвати. Aко будемо нападнути, воjска ће вршити своjу дужност...".

Већ сутрадан, 26. jула, уследила jе мобилизациjа, а истог дана мобилизациjу jе обjавила и Aустро-Угарска.

Заправо указ о мобилизациjи целокупне воjске издат jе 25. jула у 22 часа, а за први дан мобилизациjе одређен jе 26. jул.

Oдмах потом формирана jе Врховна команда српске воjске на чиjем се челу нашао генерал Степа Степановић као заступник тренутно одсутног воjводе Радомира Путника.

Врховна команда jе одмах пресељена у унутрашњост земље, у Kрагуjевац, пошто се Београд тада налазио на самоj граничноj линиjи. Истовремено уследило jе наређење да се Двор, Влада, државна надлештва, Народна банка с трезорима, државна архива, Пресбиро, упуте у унутрашњост земље.

Oдлуци владе у Бечу да ступи у рат претходила jе подршка Немачке, тако што jе 7. jула на министарском заседању у Бечу одлучено да се Србиjи упути нота чиjа ће садржина бити неприхватљива, а што jе разрађено потом на састанку у Бад Ишлу.

Процена Берлина и Беча jе била да ће њима успети да муњевито изврше мобилизациjу и концентрациjу снага, пре француза, а поготово Руса.

Намера jе била да се муњевитим продором преко Белгиjе, сломи француска.

Немци су веровали да ће се поновити сценарио из француско-пруског рата 1870/71. када jе француска страховито поражена. Tек потом намеравали су да се све снаге усмере према Русиjи.

Дан након обjаве рата, 29. jула, регент Aлександар Kарађорђевић обjавио jе проглас народу: "На нашу Србиjу насрнуло jе велико зло. Aустроугарска нам jе обjавила рат (... ) Jа сам принуђен позвати све моjе драге и храбре Србе под српску тробоjку..."

Tог 29. jула Николаj други руски император обjавио jе делимичну мобилизациjу, стављаjући до знања да Србиjу неће препустити на милост и немилост. Сутрадан, 30. jула, Немачка jе увела општу мобилизациjу, а 1. августа обjавила jе рат Русиjи.

Већ 2. августа Немачка jе напала Луксембург, а 3. августа обjавила jе рат и Францускоj.

Пошто jе Белгиjа одбила немачки захтев за прелазак преко њене териториjе, Немачка jе 4. августа обjавила рат и Белгиjи, а одмах потом Британиjа jе, због немачког непоштовања неутралности Белгиjе, 4. августа 1914. обjавила рат Немачкоj.

Започео jе велики рат, касниjе назван Први светски рат.

Обележавање стогодишњице Великог рата

Поводом стогодишњице од почетка Првог светског рата, данас ће у Нишу Влада Србије одржати седницу, наваљује РТС. На згради нишког универзитета у којој је заседала Влада Николе Пашићева пре једног века биће откривена спомен-плоча, као подсећање на дан када је из Беча у Ниш стигао телеграм о објави рата.

Документ из 1934. године сведочи да је Пашић телеграм примио у хотелу "Европа", око подне, када је, како је остало записано, сала била препуна београдског света. Вест о објави рата брзо се проширила градом.

Историчар Бобан Јанковић за РТС каже да је приликом повлачења страдала, нажалост, документација о заседању владе и парламента у Нишу, а оно што је преостало страдало је у пожару у Солуну.

Те 1914. број житеља Ниша увећан је пет пута, јер су, поред владе, Скуштине и краља, годину и по у граду живеле дипломате, војне мисије, ратни извештачи, шпијуни, али и избеглице и рањеници.

"Нишлије су биле добри домаћини јер су све куће биле отворене за огроман број избеглица и сиротиње. Сваки дом је био запоседнут, свака кафана, сваки кућерак", каже књижевник истраживач Видосав Петровић.

И док су у ратној престоници доношене важне одлуке за српску и будућу југословенску државу, из Заплања подно Суве планине на фронт је кренуо Драгутин Матић. Његова фотографија, случајно направљена негде изнад Дрине, за кратко време обишла је свет.

Само најстарији житељи сувопланинских села знали су да кажу где је родна кућа Драгутина Матића. А он је рођен у селу Калетинцу, надомак Гаџиног Хана и ту се налази и кућа у којој се родио, и давне 1970. године умро. Кућа је данас склона паду и без икаквог је обележја.

Драгутин је о рату, кажу, мало говорио, па се дуго није знало ко је ратни извиђач чији су профил проучавали и у далеком Јапану.

"Његова снага, његов разум, његова сналажљивост, његово око соколово да види десет километара испред себе да прати аустријску силу, то не може свако - то је био Драгутин Матић", наводи учитељица из Заплања Радмила Милојковић.

На сеоском гробљу где је "око соколово" сахрањено, обележја нема. Симбол неустрашивости српског народа кроз лик Драгутина Матића, као успомена на Велики рат остаје на препознатљивој фотографији и споменику у Гаџином Хану.

Почаст у Скопљу

У Скопљу је синоћ пред спомеником палим херојима за Македонију, испред здања парламента, у координацији и сарадњи са Амбасадом Италије на церемонији одата почаст жртвама Првог светског рата.
Поводом 100-годишњице почетка Великог рата, директор Војног музеја Македоније Александар Стојчев указао да страшну прошлост светске историје не можемо да променимо, али она нас упућује на унапређење односа и суживота, проналажење тачки које спајају преко поштовања вредности мира.
Да не одступимо од таквих идеја, рекао је Стојчев, нама потомцима страдалника Првог светског рата са свих подручја света захваћених страшним Великим ратом, , опомиње нас више од 10 милиона погинулих мушкараца и жена, 21 милион рањених, велики број исчезлих, и њихови заувек срушени домови.
Додао је да су неми сведоци људских страдања у Великом рату на подручју Македоније, у Скопљу, Битољу, Прилепу, Дојрану, Штипу, Валандову... 30.000 гробова погинулих војника у борбама на овом делу фронта.

Поводом 100-годишњице почетка Првог светског рата, церемонија у Скопљу, представља хумани чин оддавања почасти свим жртвама и погинулима у том периоду. Присутни су положили венац и свеже цвеће на споменик, а Војни оркестар АРМ, у сутон извео је композицију "Тишина» истовремено као и на великом броју локација у свету.