Војник је постао са осам година. У августу 1914. године припадници 42. аустроугарске дивизије у чијем саставу су углавном били Хрвати, вешањем су убили његове родитеље, бабу, три сестре и четворо браће. Запаљена је кућа а Момчило је преживео случајно. Отац га је послао до ујака по запрегу.

Оставши без породице и дома Момчило је кренуо у потрагу за српском војском. Пронашао је 6. артиљеријски пук Дринске дивизије, којим је командовао мајор Стеван Туцовић, брат Димитрија Туцовића. Момчило је по наређењу команданта три пута опалио из топа ка непријатељу. Тако је осветио своју породицу. И војници 6. пука су се потрудили да непријатељ плати за своја злодела.

Иначе, 42. аустроугарска дивизија, позната и као „вражија”, починила је многа зверства у Србији. Народ је говорио: није страшан Шваба него онај што прича нашки. Већиан официра те дивизије је по оснивању Независне Државе Хрватске приступила у службу тој монструозној творевини.

Након Церске битке Гаврић унапређен је у чин каплара. Повукао се са војском преко Албаније, борио се на Кајмакчалану где га је војвода Живојин Мишић унапредио у чин поднаредника.

Након рата Момчило Гаврић је послат у Енглеску на школовање. Завршио је графички занат, стекао дозволу за возача и радио у фабрици хартије „Вапа”, у Београду. Оженио је Косару.

Ипак, године после рата нису донеле мир. Момчило је морао да оде на одслужење војног рока. Звучи невероватно али он је 1929. године послат у касарну у Славонској Пожеги. Официри му нису веровали да је учествовао у рату и да је носилац Албанске споменице. Ухапсили су га ратни непријатељи, официри поражене аустроугарске војске, који су примљени у службу нове државе.  Хапшен је и током окупације у Другом светском рату а партизани су га извели пред стрељачки строј.

Хапшен је и након Другог светског рата. ОЗНА му није опростила изјаву да му Албанци нису браћа. Наиме, Тито је у то време намеравао да прави унију балканских земаља и да он буде лидер.   

Грци су на Крфу поставили плочу као знак признања Момчилу Гаврићу. Одликовао га је француски председник Митеран а генерал Лепардје изјавио је: Штета што нисте били француски војник. Имали бисте споменик на Јелисејским пољима.

Гаврић је преминуо 1993. године. У насељу Степа Степановић једна улица носи његово име.

ПОЛИТИКА