Допринос Шапчанина Лазе К. Лазаревића у националној књижевности је немерљив, па је подсећање на његов значај, покретањем дијалога, међуинституцијалном сарадњом и стварањем једне сасвим нове платформе у профилисању културне историје града и њених знаменитих појединаца, полазна тачка у процесу трансформације превазиђених програмских концепата.

Претходне четири године Културни центар из Шапца је по новом, трансформисаном програму наградни конкурс за најбољу необјављену савремену приповетку објединио са резиденцијалним књижевним програм Лазина Кућа за писце, у којој су боравиле списатељице из региона: Слађана Нина Перковић (Република Српска, 2019), Оља Савичевић Иванчевић (Хрватска, 2020), Лејла Каламујић (Босна и Херцеговина 2021), Милица Вучковић (Србија, 2022) а у истом периоду био је подржан од Министарства културе РС.

Ове године програм је уз сараднике, организаторе фестивала Друга приказна из  Македоније, по први пут финансиран и од стране Гете института из Македоније и то као подршка програмима регионалне сарадње и мобилности уметника (Regional Network for Cultural Diversity, READ), те оснаживања младих писаца из региона. Као производ ове сарадње гошћа Лазине куће за писце 2023. године биће списатељица из Македоније Калина Малеска. Такође, поред награде Лаза К. Лазаревић по први пут биће додељена и награда за најбољи први рукопис, Први пут а односи се на младе ауторе до 30 година који нису објављивали.

Књижевна награда Лаза К. Лазаревић за најбољу необјављену савремену приповетку настала је деведестих година прошлог века како би кроз литерарни конкурс подстакла књижевно стваралаштво. Како се изазови из деценије у деценију мењају једно остаје исто, подршка локалне заједнице писцима. Недавни преокрет програма ЛКЗП са националног на регионални ниво био је веома значајан за награђене писце а афирмација женског стваралаштва кроз резиденцијални програм обезбедила је повећање квалитета радова као и публицитет награде у региону. У том смислу и награда за младе ауторе Први пут представља наставак процеса који су започети претходних година и то у смислу укључивања нове, младе генерације писаца у актуелни књижевни ток, а најбољи начин за оснаживање младих је изградњом заједнице писаца. Ова награда нема за циљ само то, она треба да постане платформа, систем за континуирано учешће и образовање успостављањем трансгенерацијске сарадње између писаца.

Калина Малеска (1975) је македонска књижевница, преводитељка, књижевна теоретичарка и професорка на Филолошком факултету „Блаже Kонески“ у Скопљу где предаје Утопије и дистопије, Постколонијалну књижевност и друге предмете везане за англоамеричку књижевност, а њени чланци везани за књижевна истраживања објављени су у домаћим и међународним научним часописима...

Поред више научних радова и књижевних есеја, објавила је четири збирке кратких прича, два романа, једну драму, а пише и књиге за децу. Њена најновија књига је збирка прича Скопље у високој зони, објављена прошле године у издању издавачке куће Или-Или из Скопља.

Њене приче преведене су и објављене на бројним порталима у региону и шире, у магазинима, књижевним часописима и разним публикацијама. Њене приповетке су превођене на више језика (енглески, немачки, српски, хрватски, бугарски, италијански итд.) и објављиване у часописима у земљи и иностранству, а учествовала је на неколико македонских и међународних књижевних фестивала. Њена кратка прича „Другачија врста оружја“ представљена је у антологији Best European Fiction 2018.

Мр Катарина Јанковић Поповић
Политика 29. април 2023.
Културни додатак