„Подмукли памфлет Самоопредељења, у којем се мартовски погром 2004. године описује као миран протест, а Срби поново лажно оптужују за утапање три албанска детета у селу Чабра, што је тада демантовала и УНМИК полиција истакавши да је реч о случајном и трагичном догађају, потврђује очигледно - да је суштина Куртијеве иделогије мржња према српском народу и да је њен крајњи циљ етничко чишћење”, наводи се у саопштењу.
Канцеларија за КиМ оцењује да, као и 2004. године, „албански шовинисти покушавају да злоупотребе трагичну смрт деце како би рационализовали своје подмукле намере према српском народу, а Куртијева идеологија приказује се у свом правом злочиначком светлу”.
Како се наводи у саопштењу, фалсификовање историје и лажи којима се Куртијева шовинистичка организација служи, како би прикрила чињеницу да је мартовски погром над српским народом 2004. године био дуго планиран и политички инспирисан, само потврђују да је централна идеја албанске врхушке у Приштини - Косово и Метохија без Срба.
„У том светлу сва Куртијева објашњења и оправдања његових једностраних потеза и институционализованог насиља усмереног против српског народа нису ништа друго до најобичнија лаж и прављење алибија за спровођење коначног решења српског питања на Косову и Метохији”, каже се у саопштењу.
Канцеларија за КиМ још једном упозорава да се пред очима света реализује план прогона српског народа се Косова и Метохије и да, како кажу, Курти то и не крије, што неминовно води у дестабилизацију ширих размера.
„То се може спречити само одлучним изоловањем Куртија и забраном његове иделогије зла, у супротном на Косову и Метохији неће бити мира и стабилности, а последице ће бити непоправљиве и далекосежне”.
„Самоопредељење” је раније, поводом годишњице догађаја од 16. марта 2004. године, оптужило УНМИК и Кфор да нису реаговали када су на, како кажу, „мирне албанске демонстранте пуцали криминалци” у северном делу Косовске Митровице.
Према тумачењу те странке, утапање албанских дечака из Чабре „резултирало је организовањем мирног протеста”, а на Албанце који су изашли на мост на Ибру пуцали су, како се тврди, „српски криминалци”, због чега су онда широм Косова избили протести, наводно, „са захтевом за правду”.
„Самоопредељење”, такође, каже да ће „захтевати правду” за тада изгубљене животе, пошто је у тим нередима живот изгубило 19 особа, од којих 11 Албанаца.
***
Светиње уништене у Погрому обнављање новцем Србије, ЕУ, Русије и других
Манастири и цркве Српске православне цркве, уништени у мартовском прогому 2004. године, обнављани су новцем државе Србије, ЕУ и других земаља, као и донацијама из Русије вредним више од милон долара, саопштила је Епархија рашко-призренска поводом тврдњи премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија да су новцем пореских обвезника на КиМ обновљени објекти СПЦ који су уништени у Мартовском погрому 2004. године.
Из Епархије су подсетили да су 17. и 18. марта 2004. албански екстремисти уништили или тешко оштетили 35 манастира и цркава Српске православне цркве.
Уз сагласност Светог архијерејског сабора СПЦ од 2005. до 2010. године, Комисија за обнову Савета Европе, у којој су поред СПЦ и Завода за заштиту споменика културе Србије, учествовали и представници привремених приштинских институција, обновљен је највећи део уништених цркава, наводи се у саопштењу Епархије рашко-призренске достављеном Танјугу.
Новац је, како су додали, уплаћиван преко институција у Приштини, али је долазио и из страних земаља.

Из Епархије подсећају да је ЕУ директно својим средствима обновила комплекс Призренске богословије, али и додају да су у њеној обнови учествовали и Влада Републике Србије и верници Руске православне цркве.
„ЕУ је својим средствима обновила и епископски двор у Призрену и још неке објекте независно од Комисије за обнову и у непосредној сарадњи са Епархијом”, навели су из Епархије.
Донација Руске Федерације од милион долара уплаћена је на међународној донаторској конференцији у Паризу за обнову оштећених цркава и то преко Унеска.
Процес обнове испред СПЦ водио је по благослову Светог Архијерејског Сабора епископ Теодосије.
Подсећају да је процес обнове у сарадњи са привременим приштинским институцијама прекинут 2010. након инсистирања Приштине да из Комисије за обнову мора да изађе Завод за заштиту споменика културе Србије, који је до тада за све обновљене објекте радио пројектну документацију и са својим експертима надгледао радове.
Обнова је наредних година настављена трудом Епархије рашко-призренске и уз помоћ међународних и домаћих донатора, саопштили су из епархије.
ПОЛИТИКА