Познато је да је кече традиционална албанска капа и албанско национално обележје као што је код Срба шајкача. Нажалост Срби од ове горе поменуте констатације више не знају ама баш ништа, а та капа је била и српска. Ништа бољи нису ни њихове комшије Црногорци, Македонци, Грци, Горанци, Власи и други славеносрби на овом српском тропољу.

Порекло

- Ова бела капица је јако стара, била је ношена од разних народа али је остала углавном највише код балканских народа, али се може наћи и код Бербера и код народа Кавказа. Њено порекло је у неку руку непознато управо из разлога што су је у давна времена носили скоро сви. Верује се да је са простора Леванта, али то треба подробније истражити.

- У старија времена, данашња традиционална албанска, је била српска народна ношња. Иван Јастребов је записао да је ношња Фанда тј. уопште Дукађинаца, готово сасвим иста као ношња Маћана, Шаљана и Црногораца… уске гаће, беле капице… то је чисто српска одећа из старих времена.

У такву ношњу је била одевена цела српска војска када је против побуњене Србије кренуо цар Манојло (према сведочењу Кинама којег цитира Панта Срећковић). Кинам је записао: Приближивши се реци Тари, пре сунчаног заласка, византијска војска увиде безбројну множину наоружаних Срба… Одело им је било: доламе, уске гаће и БЕЛЕ КАПЕ…

-Цртежи ових капа су јако распрострањени у црквеним књигама, манастирима, црквама и другим православним богомољама. Има их на фрескама и иконама.

Називи капа

Код балканских народа, Албанаца, а поготову Срба и других славеносрба, ова капа има више имена насталих од материјала од којег се праве:

Скадарски фес - капа са равним теменом односно фес беле боје илити капа равњача.

Кече - Долази од имена "кеч" који је влашког-цинцарског, а по некима грчког порекла. Кеч је нека посебна врста вуне или памука од којег се праве ове капе. Koд Македонаца постоји и надимак Кеч, а код Срба и презиме Кечић.

Плис - албанизовани назив за ПЛИШ  односно вунени материјал за израду капе.

Ћелепуш -  ћелепуш или ћелемпош је назив за црну монашку капу која је истог облика као и ова бела капица. У основи ове речи је "ћела" односно глава, теме лобање.

Ћелеше- албански назив. Основа речи је словенска као код Ћелепуша/Ћелемпоша.

Пилеус- влашки (цинцарски) и грчки назив за ПЛИШ односно албанизовани ПЛИС. Капа од филца која се носио у древној Грчкој , Етрурији, Илирији, Панонији и околним регионима, касније такође уведен у Древни Рим. Доста је подсећала на садашњу капу али је била облика купе а не полусфере. Може се нађи на грчким киповима и цртежима античких вазни.

Пуст - односно српска пустена капа. Назив је добила по ПЛАСТУ или ПЛАСТИТИ јер се ова капа прави тако што се памук илити филц пласти тј. обликује и својим изгледом подсећа на пласт сена.

Ћулав- односно ЋЕЛАВ, основа је опет "ћела". Данас у Србији поједине породице имају надимак Ћулавци јер су се бавили производњом капа.

То су називи које сам пронашао у литератури, а сигурно има и још неки локални називи.

Начин израде:

- Капа израђује ваљањем вуне уз додавање воде. Вуна је по природи масна и сталним њеним ваљањем и додавањем воде и сапуна добија се смеса која је чврсто сабијена и пунија, односно добија се тканина филц. Идеална тканина и отпорна на све временске прилике, снег, ветар, киша, хладноћа... Од истог материјала су се правиле простирке за спавање, народне ношње, обућа.

Употреба код Срба:

- Ову капу су израђивала многа српска и славеносрпска племена, што за своју употребу, што за продају. Тако су ове беле капице правили:

1) у Црној Гори: КУЧИ, ВАСОЈЕВИЋИ, РОВЦИ (или Ровљани), ДРОБЊАЦИ, МОРАЧАНИ.

2) на Косову и Метохији: ГОРАНЦИ, Средачка жупа код Призрена,

3) у Македонији: србо-македонска племена МИЈАЦИ и БРСЈАЦИ

4) племена у ПОЛИМЉУ.

Облици капа:

-Постоје неколико облика ових капа које се сада израђују једино на Косову и Метохији и у Албанији у граду Кроја или Круја.

За Косово и Метохију је типична класична капа која је облика полусфере односно полулопте. Такав облик капе је карактеристичан и за северни део Албаније осим Кукеша и Скадра, као и Горе где је облик капе при врху скраћен чиме има облик феса, нпр.

Скадарски фес је носио војвода Василије Трбић. Типичан облик код албанских племена Гега.

У јужној Албанији, капа је виша него у северној Албанији, посебно у регионима Ђирокастра и Валоне тј области где су албанска племена Тоске. Као украс на центру крова капе је мали репић.

Извори: - Јасна Бјеладиновић, Народне ношње у 19. и 20. веку Србија и суседне земље.

- Етнографски музеј у Београду, Народна култура Срба у 19. и 20. веку

Васил Јовановски