Већина филмова су црно-бели, без звука, а настали су у периоду од четрдесет година, од 1912. до 1952. године.

Први, деветоминутни неми филм под насловом БАЛКАНСКИ РАТ, сакупио је Музеј филма „Ај” из Амстердама, а производи га француска компанија „Пате” и покрива период Балканских ратова од 1912. године као и период непосредно по завршетку Првог светског рата. Приказује снимке који савршено илуструју ратну атмосферу: рањени црногорски војници, транспорт граната, битка код Куманова, албански заробљеници, пољска болница у којој војни и цивилни лекари збрињавају рањене војнике, логор бугарске војске у Луле Бургас, данас у северозападној Турској, повлачење турске војске у Истанбул, превоз ратних војних инвалида возом у Истанбулу, град Измир, први председник Турске Кемал Ататурк, снимљен 17. јануара 1923. године.

Други, осамнаестоминутни црно-бели филм ОД ЛИСТЕРВЕЛДА ДО ОХРИДСКОГ ЈЕЗЕРА – Увид у НАРОДНИ ЖИВОТ НА ЈУГУ СРБИЈИ поново је сакупио холандски музеј „Аи“. Снимљен је у периоду између два светска рата и у потпуности је посвећен Македонији. У њему је коришћена одговарајућа македонска музика, а постоје и чланци на холандском језику који илуструју приказано. Филм приказује сцене из живота у Македонији у том периоду: земљорадници, сточарство, предење вуне, ткање на разбоју, Хавзи-пашин конак у селу Бардовци, и сељани, град Скопље, турска гробља, исламски сакрални објекти, Стара чаршија и занати, опинчи, кујунџи, валавичери, ромска породица, ромске игре, етнички богат и живописан живот у Скопљу, мостови у Кратову, обрада земље, народна ношња, садња дувана, манастир Дечани на Косову, његов екстеријер и унутрашњост са фреско детаљима, манастир Св. Архангела Михаила у Варошу код Прилепа, манастир Св. Наум Охридски на Охридском језеру, кадрови са језера махале Варош у Охриду, панорама града, уске калдрмисане уличице у охридској чаршији, специфична охридска архитектура, панорамски снимци језера, стари рибарски чамци, жито берба, маково поље, сечење плодова мака, девојке обучене у народне ношње уз музику песме „Биљана плато белеше“, турско гробље, град Призрен на Косову, етнички колорит града, народна ношња хришћана и муслимана, пијаца свиле, занатлије - терзије, штављење коже, етнички Албанци, дервишка текија, руфаи дервиши који врше свој ритуал и боцкају тело иглама итд.

Трећи филм је петнаестоминутни црно-бели филм холандске продукције, преузет из холандског музеја „Ај”, такође снимљен између два светска рата, са енглеским титловима и насловом ПУЛС ЈУГОСЛАВИЈЕ. Приказују се снимци из Новог Сада и Београда, али ће Кинотека приказати само део који се односи на Македонију, који је одвојен натписом који гласи: „У срцу Балкана, где су се многе империје бориле и оставиле своје славне трагове”. Овде је приказано „старо царско Скопље“, како пише у чланку, Кале са касарном, зграда позоришта, Камени мост, Мустафа-пашина џамија, Стара чаршија, етно шарене народне ношње, турско гробље, црква св. Св. Спас, фреске и резбарије у унутрашњости, манастир Св. Архангела Михаила у Варошу код Прилепа, панораме и базари неколико градова, мостови у Кратову, девојке обучене у традиционалне македонске народне ношње, манастир Св. Јоакима Осоговског код Криве Паланке и археолошким истраживањима одвојеним натписом: „Римски остаци у Стобију”.

Четврти четрдесетоминутни филм, КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈА, у боји је без звука, преузет је из Кинотеке Савојског региона Француске. Филм има три дела, обележена са три различита титла (ОД ТРСТА ДО ЗАГРЕБА, ПОМЕН БАЛКАНСКИМ РАТОВИМА и ОД СКОПЉА ДО ТЕТОВА), а сниман је у француској продукцији, октобра и новембра 1937. године, када је висока делегација Француза војне посете савезничкој Југославији, поводом прославе 25. годишњице ослобођења Јужне Србије, тј. Македоније. Приказују се снимци са италијанске територије, пут од Трста до Загреба, улазак у Југославију, Бледско језеро, Загреб, Београд и неколико покрајинских градова у Србији, али оно што ће Кинотека показати је посета француске делегације Македонији, прво Скопљу, где се могу видети официри у српским униформама, етничких боја представљених кроз разне народне ношње – македонску, албанску, турску, ромску, Стару пијацу, Куршумлиан, центар Скопља, Камени мост, а затим посету Велесу и представљање панораме и становника града, француска делегација која аутобусом путује кроз Македонију до Прилепа, где ју је одушевљено дочекала гомила деце, прилепска чаршија, посета Битољу, приказивање панораме града и француско гробље, Охрид, чаршија и језеро, охридске јегуље, Струга и Црни Дрим, излет уз поток Црни Дрим, где се данас налазе вештачка језера Глобочица и Дебарско Езеро, манастир Св. Јован Бигорски, Маврови Анови, народне ношње, ромски свирачи, зурле и бубњеви, Гостивар, Шарена џамија у Тетову, Куманово и локалитет Зебрњак, где се званичници српске државе и француски гости, уз пратњу свештеника, клањају испред споменика погинулим српским војницима. Извештај се завршава централном прославом на скопском градском тргу, поводом 25. годишњице ослобођења „Јужне Србије“, која је одржана 31. октобра 1937. године.

Овај филм прате 32 кратке, црно-беле једноминутне репортаже „Филмских новости“ из Београда, снимљене у периоду 1948-1953, од којих неке без звука, а неколико са нарацијом на српском језику, које савршено одражавају атмосферу живота у послератној Народној Републици Македонији.