Двадесет осми април је Дан Библиотеке Матице српске (БМС), најстарије српске библиотеке националног значаја и прве јавне научне институције тог типа у Срба. Утемељена је у Пешти 1826. године, у окриљу књижевног друштва Матице српске.

Уместо свечане академије, управник Библиотеке Матице српске књижевник Селимир Радуловић, своју беседу објавио је на сајту и Фејсбук страници Библиотеке.

Нова зграда Библиотеке Матице српске

„Обележавамо Дан Библиотеке Матице српске, наше најстарије библиотеке од националног значаја и наше прве јавне научне библиотеке, у времену великог искушења савременог човека и савременог света", наводи Радуловић.

„Коронавирус је, нема сумње, и мора и метафора савременог света. Суочени с пролазним земаљским невољама, сасвим је разумљиво да усмеравамо свој поглед ка онима који нису обузети данашњим даном и брзим плодовима, ка оном свету који, спонтано, с времена на време, проветрава мозак ваздухом других епоха - ка свету књиге и библиотеке. Он нам омогућује да, иако изнутра опустошени, пред свакодневним, узнемирујућим, искушењима празнине, подсетимо да су живи не само они који су наши савременици, који су живи, него и они од којих смо све наследили - који су за Бога живи", стоји у беседи Селимира Радуловића.

Овај дан обележава се од 2016. године, а везује се за 28. април (по новом календару) 1864. године, када је имовина Матице српске, заједно са књигама из њене библиотеке предата власнику пароброда Напредак Јовану Форовићу за пренос у Нови Сад.

Први број Летописа из 1824.

Најранији помени о библиотечкој делатности у Матици српској јављају се у записницима Матице српске из 1830. године, када је она упутила поклоне Народном музеју у Пешти, Царској библиотеци у Бечу, Народној библиотеци у Прагу и Императорској руској академији наука у Санкт Петербургу.

Назив Библиотека Матице српске први пут се помиње у обраћању Саве Текелије на седници Српског општества у Пешти, у храму Светог Ђорђа, 1836. Библиотека Платона Атанацковића и лична библиотека Саве Текелије представљају прве велике збирке које је Библиотека Матице српске добила. Са њима је Матичина библиотека постала најзначајнија библиотека у првој половини 19. века.

Историју Библитеке, својим радом исписују: књижевник Јован Хаџић, епископ будимски и бачки Платон Атанцковић, писац и научник Атанасије Стојковић, доктор философије, песник Јован Суботић, књижевник Јован Ђорђевић и историчар Јован Радонић.

Богатство од четири милиона књига и публикација

Библиотека Матице српске данас има преко 4.000.000 књига и других публикација. Поседује веома вредну збирку рукописних књига, најбогатије збирке српских књига од 15. до 19. века и српских периодичних публикација од 18. до 19. века, као и многобројне ретке књиге. Најстарија књига јесте Матичин апостол из 13. века, писан на пергаменту.

Од 2011. на сајту БМС постоји Дигитална БМС, која данас садржи више од 1.500.000 дигитализованих страница публикација.

Селимир Радуловић

Поводом обележавања Дана Библиотеке Матице српске, 28. априла, у ванредним условима, припремљена је Електронска презентација о Библиотеци Матице, од настанка 1826. до 2020, као и Електронска презентација Прва размена књига Матице српске с Руском академијом наука.

На сваких сат времена, 28. априла, објављиваће се по једна песма најистакнутијих српских песника на Фејсбук страници Библиотеке.

С обзиром на новонастале околности, није донета одлука о овогодишњем добитнику Златне књиге Библиотеке Матице српске.

Подсећамо, Библиотека Матице српске је носилац Вукове награде (1966), Награде „Милорад Панић Суреп" (1992), Ордена Светог Саве другог степена, који јој је доделио Свети Синод Српске Православне цркве (2019) и других признања.

„Књига је кључ сваке нормалне светске куће, сагласно томе, и кључ од наше српске куће. Већ је речено - библиотеке су огледало васељене, али огледало, рекао бих, у којем је њено лице, лице васељене, лепше од стварног. Стога и није наодмет поновити - између свитка стварања и свитка писања могуће је повући знак једнакости!", наводи се у беседи Селимира Радуловића.

Извор: РТС, БМС, Приредила: Лидија Божић