Реч је о роману који приповеда о судбинама Срба на Космету, кроз упечатљиву паралелу два Бергена – једног избегличког насеља за Србе у селу Угљаре (родном месту Денићеве) и другог, концентрационог логора Берген - Белзен у Немачкој, познатог по страдању Ане Франк.
"Вечерас сам овде и са сузом и са осмехом, и једно и друго се прожима у речима које су ушле у ову књигу.
Када је роман изашао из штампе, имала сам неку врсту отпора, јер је на клапнама исувише промовисана идеја о Косову и Метохији.
Сама идеја да се Косово и Метохија прожима кроз сваку причу је нека врста ризика, нека врста старе приче која је у старту осуђена на пропаст.
Живимо бурно, живимо брзо, немамо времена за старе бољке.
А, поготово немамо времена да бранимо Косово...
Јер, као што сам једном приликом коментарисала са покојном Вером Ценић, то ти је као да се бориш за изгубљену ствар.
Али и та таква борба је већ сама о себи симбол, јер је борба за изгубљену ствар заправо почетак отпора", рекла је Денић на промоцији.
На насловној корици књиге је цртеж Александра Дерока, са слике потпорног зида стуба Манастира Високи Дечани, који се налази у једној од књига Татомира Вукановића, својевремено објављеној за Нову Југославију у Врању.
"Тај цртеж ме подсећа на лик слепе жене.
Као и кад правимо селфи, као кад затворимо очи, а види се све.
Волим да дајем идеје за корице својих књига и да у томе учествујем, тако је било и овог пута", рекла је Денић.
Она је додала да је, након што је роман објављен у издању Српске књижевне задруге (СКЗ), у едицији Савременик, била врло задовољна.
"Као да сам једва чекала да направим тај круг, да затворим свој пут у послу који сам започела.
Морам да се захвалим Николи Маринковићу, главном и одговорном уреднику СКЗ-а, који је имао разумевања за моје несташлуке - стилске, идејне и друге - тако да смо врло добро сарађивали", констатовала је Денић.
Уредник СКЗ- а Маринковић је, пак, казао је да постоје најмање три слоја путем којих ова књига одговара на савремене изазове.
"Први је проблем форме; не можете у 21. веку писати на класичан, реалистички начин јер то одговара само једном делу публике.
Не можете писати ни потпуно фрагментарно, модернистички или постмодернистички, јер онда релативизујете ту велику тему о којој желите да пишете.
Чини ми се да сам у рукопису Селфи из Бергена препознао неки средњи пут.
Као друго, имамо велику и болну тему Косова и Метохије, односно на који начин приповедати о њему.
Ако погледамо период од пре око сто година, комплетна наша књижевност заправо је била косовско-метохијска, готово да није било књижевника који није био косовско-метохијски писац.
А, данас, пак, имамо делове српске књижевности за које косовско-метохијска књижевност не значи ништа.
И онда ту имамо проблем какву перспективу пронаћи да би се све то обухватило.
И, на крају, као треће имамо чињеницу да се из одређених идеолошких центара непрекидно слао императив да наша висока књижевност, која пише о Косову и Косовском завету, не води довољно рачуна о тим људима који на Косову живе.
Међутим, овај роман је исприповедан управо из вишеструких перспектива људи са Косова и Метохије.
Књига је изузетно сложена, има неколико веома потресних делова, има неколико делова који припадају високој модернистичкој књижевности, има ту и приповедња у приповедању, тако да ми је као уреднику и књижевном критичару ова књига представљала читалачко задовољство, па тек онда све остало", рекао је Маринковић.
Он је додао да Селфи из Бергена нуди начин како превазићи све препреке које стоје пред једним писцем који жели да пише о Косову и Метохији.
"Ми немамо ниједан уметнички, успео роман о рату деведесетих.
Некако се наша књижевност огрешила о деведесете и надам се да је дошло време да тај дуг сви ми помало вратимо.
Сматрам да смо вечерас учинили један мали корак на том путу", рекао је Маринковић.
Овај роман пружа дубок увид у појединачне судбине, ослањајући се на снажне карактере који представљају симболе истрајности и отпора.
"Словенка, хероина Угљара, приказана је као неустрашива жена која се бори за своју заједницу и сопствени идентитет, док је монахиња Макарија симбол духовне снаге и мудрости.
Њихови животи и борбе рефлектују истрајност српског народа, чувајући веру и наду упркос свим изазовима", кратак је садржај овог романа који полако проналази пут до руку и мисли читалаца.
Профил
Сунчица Денић рођена је 1956. у Угљару код Приштине. Живи и ствара у Врању. Универзитетски је професор у пензији. Пише поезију, прозу, књижевну критику и есеје. Превођена је и награђивана плакетом и повељом Бранко Миљковић, наградама Григорије Божовић, Перо деспота Стефана Лазаревића, Повеља захвалности Матице српске, Плакета УКС-а са ликом Симе Матавуља, наградом Милица Стојадиновић Српкиња, Мајсторским писмом КЗ Борисав Станковић, као и наградама Вук Филиповић, Сима Цуцић, Ана Франк, Ђорђе Лекић, наградама Јефимијин вез, Орден Светог Прохора Пчињског, те Светосавском наградом и Специјалним признањем 31. јануар града Врања. Објавила је поетске и прозне књиге Погодба (песме), Јединство, Приштина 1985; Племе у сну (песме), Универзитетска ријеч, Никшић 1989; Клупко (песме), Нолит, Београд 1994; Обрнута година (песме), Нолит, Београд 1997; Невреме(песме), Албатрос плус, Београд 2016; Матица (песме), Завод за културу Војводине, Нови Сад 2017; Три света (роман), Филип Вишњић, Београд 2008; Свет изван (роман), Албатрос плус, Београд 2014; Вера (приче и есеј), Књижевна заједница Борисав Станковић, Врање 2020, Писма Тулију (песме) 2022 (Књижевна општина Вршац - КОВ) и Селфи из Бергена (СКЗ, 2024).
„Врање њуз“
