Присутне је у име Центра СПОНА поздравио Милутин Станчић, са најавом ишчитавања циклуса три песама на македонском и српском језику из књиге Светлост Свете Горе.

Модератор Иван Антоновски је исказао велику част и задовољство што има могућност да се обрати и постави питања најкомплекснијем књижевном творацу, песнику и познаваоцу естетике, великом филозофу данашњице.

Џепароски је уводном излагању да је за њега немогуће одговорити у једној реченици шта је поезија за њега и емоција и језик и духовност, једноставно поезија је и друга реалност која се повезује и са филозофијом , поезија није говор политике, свакодневни говор јер она има за њега значење и емоцију...

Наташа Аврамовска је истакла да кроз поезију Џепароксог види резултат иницијално замишљеног макропројекта поетске књиге која се све време надограђује, поред тога што је и филозоф и естетичар води нас кроз лирске рефлексије, игре и путовања поетском аутобиографијом.

Антоновски је подсетио на награду коју је аутор добио на Струмишким вечерима поезије.

- Моје писање се састоји из неколико раздобља у првим деценијама поезија, затим филозофија и естетика и на крају путовање возом кроз Европу,  после 12 година поетска књига, непланирана књига Света Гора јер сам првенствено желео да то буде теоретска књига а не поезија, рекао је Џепароски.

- Пет година по реду одлазак у 20, манастира, време у тишини и миру, моменат када може човек да осети и доживи како је свет изгледао пре 10 векова, мир и спокој, додао је.

Како је истакнуто; Светлост Свете Горе је повезивање са духовношћу, док је књига Град повезаност са местима који значе аутору; у граду у којем живи...

Било је речи и о преминулом преводицоу Рајку Лукачу.

- Вилијам Блејк као инспирација и препев за унутрашњу потребу, поезија Вилијама је и дан данас блиска мени.

Књига Град у првом циклусу се везује за стари град СКУПИ, књига је аутобиогравска, после свих путовања он се враћа свом граду и местима који му значе.