Први телефонски разговор у Србији вођен је у Београду 14. марта 1883. године, седам година од увођења телефона у свету. Саговорници су били удаљени свега 300 метара. Kраљ Милан је након тога одлучио да се у државни буџет за наредну годину уврсти и постављање телефонских станица у Београду, за потребе двора и војске.

Заслуге за први телефонски разговор у Србији припада Панти Михајловићу. Он је од родног Богатића, преко Шапца, Беча, Берлина до Њујорка стицао знања које је касније применио у Србији.

Жељко Сарић, виши кустос и руководилац Службе за изложбене активности у ПТТ музеју, у прилогу  Оливере Перковски за РТС, каже да је први разговор обављен са првог спрата Геодетског одељења Министарства војног, у згради која се популарно називала "Три листа дувана" и Инжењерске касарне на Палилули.

Телефонска линија која је успостављена била је у дужини од 300 метара.

Први разговор обавио је Тихомир Теша Николић, министар војни са инжењерским капетаном Костом Радосављевићем.

Сарић истиче да је ескпонат "Сименс-халске" из 1882. године вероватно први телефонски апарат који је користио Панта Михајловић, шест година после појаве првог телефона у свету.

Виши кустос музеја ПТТ-а детаљно је објаснио процес успостављања везе.

Прво мора да се окрене индуктор, а локална батерија је та која напаја микрофон.

"Када се окрене индуктор, шаље се сигнал централи. Телефонисткиња чује сигнал, звони и пошто има број, пада клапна на централи када се зове. Кажете са ким желите да успоставите везу, телефонисткиња узима кабл, спаја ручно и окреће индуктор. Позваном кориснику звони телефон и успоставља се веза", објашњава Сарић.