Посланик „Моста“ у хрватском Сабору, Миро Буљ упутио је процедуру закључак којим би се сви посланици у црногорском парламенту који су гласали за Резолуцију о геноциду у логорима Јасеновац, Дахау и Матхазен прогласили непожељним у Хрватско.

„Упутио сам закључак да се Влада РХ обавеже да црногорске посланике прогласи ‘персоном нон грата’ због инструментализације сећања на жртве Јасеновца у сврху остваривања циљева политике ‘Српског света’, наставка великосрпске политике из 90-их година“, рекао је Буљ образлажући свој захтев.

Ово је само један од предлога који се могу чути у Загребу, а изнете су и претње за блокирање европског пута Подгорици.

Милорад Пуповац поручио је да он као представник Срба у Хрватској, који су највише страдали у Јасеновцу, истиче да ниједна резолуција није по мери, ни по срцу: „Они који у овом Сабору узвикују “За дом спремни” или разапињу заставе с натписом “За дом спремни” најмање су о томе позвани да говоре,“ рекао је Пуповац.

Даница Баричевић, у име посланика ХДЗ-а рекла је да је неприхватљиво да држава коју Хрватска сматра добросуседском и коју је годинама помагала да уђе у НАТО, и која у будућности можда уђе и у ЕУ, доноси сада такву резолуцију.

Хрватски шеф дипломатије Гордан Грлић Радман поручио је да ће реаговати на резолуцију и да је Хрватска Црној Гори, након што је Скупштина Црне Горе усвојила Резолуцију, послала ноту и да као чланица ЕУ и НАТО има на располагању све механизме, а да се још расправља са премијером Андрејем Пленковићем како да Загреб поступи.

„Да је било среће, резолуцију о Јасеновцу би донела Хрватска. Уместо тога саборски заступник Миро Буљ предлаже да се сви посланици Скупштине Црне Горе који су гласали за резолуцију о Јасеновцу прогласе непожељним особама у Хрватској, што показује да смо погодили у мету, каже посланик Скупштине Црне Горе Милан Кнежевић.

Према његовим речима, Буљов предлог показује да у Хрватској постоје политичке, државне и институционалне структуре које негирају геноцид у Јасеновцу, као и да се као регион и као Европа суочавамо са бестидним покушајима ревизије историје.

ПОЛИТИКА