06. фебруар 2015.


06.02.2015 stradunКао што је „Политика" недавно писала књига др Злате Бојовић „Историја дубровачке књижевности" изазвала је негодовање у Хрватској. У једној емисији Хрватске телевизије, оцењена је као „иредентистички и империјатлистички покушај узимања не само туђе баштине већ и туђе територије", док је прилоком расправе у Сабору председник владе сврстао ауторку међу „полуписмене провокаторе", иако се могао стећи утисак да поменуто дело није ни видео.


Пошто проф. Бојовић у својој књизи није написала да је дубровачка књижевност – српска, није лако схватити шта је довело до оваквих осуда њеног дела. Чиме је заправо разљутила ону неколицину људи који су прочитали њену „Историју", а за којом ће се вероватно лако повести и они који ретко читају књиге.


Додајмо расправи и Календар „Дубровник" за просту 1898. годину. У њему попис становништва из 1890. Дубровачка општина простирала се на 36,26 квадратних километара и имала 11.117 становника. Од тих 10.237 римокатоличке вере, 546 православне , док су остали припадали другим вероиспевестима. Тако је 4.501 становник дубровачке општине било „вјешто читању и писању", 40 њих „вјешто само читању", док оних који не знају читати и писати" било 6.636. Што се тиче језика, српски је говорило 9.713 Дубровчана, италијански 716, словенски 49, руски 2, чешки 52, пољски 6, немачки 285, мађарски 384.


Уз ове податке из пописа становништва занимљиво је подсетити се и анегдоте о Змај Јови Јовановићу. Док је једном шетао дубровачким Страдуном, упитао је некога младића где се налази српска црква, а он му је одоговорио: „А мој госпару, овдје су ван све цркве српске. Биће да питате за праволсавну".


Очито је из „Календара" у Дубровнику ни на крају 19. Века нико није говорио хрватским језиком, те је нејасно због чега је књига др Бојовић изазвала негодовање у у Хрватској. Сем тога остаје питање којим су језиком писали Марин Држић, Иван Губдулић, Динко Рањина, Шишко Манчетић, Џоре Држић о остали класици дубровачке књижевности, и ко су им били читаоци.


Војислав : Станојчић, Београд
Политика (Међу нама)