Али, срце би му посебно заиграло када би на насловним странама старих иностраних часописа видео славне ликове или приче из наше историје. Па је тако сакупио више од 150 часописа, али искључиво оних на којима је на насловној страни нешто везано за Србију.

Омиљени „Пти журнал”

 Међу тим новинама је и чувени француски часопис „Пти журнал”, али и „Либерти”, „Тајм”, бројни немачки журнали...

– Одлучио сам се само за часописе на чијим је насловницама прича или личност из Србије, а ви новинари знате колико је неки догађај важан и коју тежину има за свет, ако се о њему извештава на насловној страни. У периоду уочи и током Првог светског рата Србија је заиста била омиљена. У том периоду 95 одсто насловних страна односи се на неке позитивне догађаје. У негативном контексту смо се на насловницама нашли једино када су у Мајском преврату 1903. убијени краљ Александар Обреновић и краљица Драга – прича Крагић.

Објашњава и како је „Пти журнал” посебно интересантан по томе што је у том периоду први излазио с јако лепим илустрацијама на насловним странама, у пуном колору.

– Због тога овај часопис предњачи у многим колекцијама, па и мојој. Имам и немачке часописе. Ипак, догађаје и личности из Србије на насловну страну су највише стављали Французи, јер су нам се стварно дивили – сматра наш саговорник.

У сакупљању тих старих часописа, Крагић каже, „границу” је повукао на 1942. годину, па су последњи часописи у овој колекцији „Либерти” и „Тајм” с генералом Дражом Михаиловићем на насловној страни.

Крагић је имао велику жељу да своје колекционарско благо подели с јавношћу, па је током протеклих месеци са Зораном Вељамовићем, замеником директора Музеја Војводине и првим директором Музеја присаједињења, припремао изложбу о тим часописима.

Иза њих двојице је већ заједничка изложба „Војне капе и шлемови од средине 19. века до данас”.

Али, нажалост, часописи су остали да чекају нека боља времена, јер, како објашњава наш саговорник, иако су све припремили, обезбедили простор (имају лепу сарадњу с Историјским музејом Новог Сада), скенирали часописе, написали текст каталога, нису успели да нађу спонзоре који би помогли штампање каталога, које би коштало око 2.500 евра.

Ако је за утеху, део ових часописа ипак би могао да буде изложен, јер је наш саговорник с Министарством одбране у преговорима да на пролеће направи изложбу о Првом светском рату.

 Он не крије да га управо овај период историје највише фасцинира: то да су малој Србији посветили толико насловних страна и све друго што је историјски битно. Додаје да има и лепу збирку иностраних часописа из деведесетих година, где доминира антисрпска пропаганда, као што има и вредну збирку старих печата, медаља, плакета...

Наше питање шта је по занимању, означио је као најтеже:

– По занимању сам инжењер информатике, стаж уплаћујем као пољопривредник, а бавим се продајом преко интернета.

 Колекционарством је почео да се бави пре 25 година и искрено признаје да му је овај хоби нека врста антистрес терапије. Бавио се грађевином, имао свакодневни стрес.

Објашњава да за антиквитете има заинтересованих купаца, али је убеђен да као народ имамо озбиљан проблем јер не схватамо ни историјску вредност ни значај свих тих предмета.

– Много одговора на питања која нас муче у садашњости крије се у прошлости. То нам је доступно, али ми се не бавимо тиме. Тако да не долази много људи на изложбе, мада то доста зависи и од маркетинга, промоције, реклама...

Додаје да у свету много колекционара своје збирке употпуњује куповином преко интернета. И странци купују наше ознаке, медаље. Постоје колекционари чије збирке се односе на предмете из целог света. Чак му се чини да неке ствари из наше историје више фасцинирају странце. Помиње да је пламенац краља Петра на застави на крају купио колекционар из Португалије. То је мала застава, која се качи на јарбол,  и пошто је имао дупликат, понудио га је на продају, преко „И-беја”, али годинама није било заинтересованих код нас.

Српско историјско наслеђе

Признаје да колекционарство није „јефтин спорт”. Већину предмета, ствари, часописа купио је, каже, преко интернета. Сумња да се по подрумима и таванима чува неко велико, неоткривено благо.

– Нема тога више. Код нас су људи бацали поред канти вредне предмете, јер имамо лош однос према успоменама и историји. Наша браћа Роми су то сакупљали, доносили на пијаце, ми смо то куповали, али сада су постављени подземни контејнери па тога више нема тако пуно.

Крагић је регистровао удружење грађана под именом „Српско историјско наслеђе” и оно је напунило 10 година постојања на Видовдан. Имао је и четири изложбе, за које констатује да је сам финансирао и да од државе није добио ни динар, ни простор. Нада се да би се то могло променити, јер сада лепу сарадњу с Министарством одбране и као људе спремне да му помогну посебно издваја издваја Петра Ђурђева, директора Архива Новог Сада и Николу Бајеца, саветника министра одбране.

ПОЛИТИКА