Прикупљање потписа за смену градоначелника не значи да ће избори за четри председника општина на северу Косова и Метохије бити одржани у догледно време. Могућност смене градоначелника није прецизно регулисана покрајинским законима што даје одрешене руке привремених приштинским иниституцијама да до у недоглед одлажу одржавање избора. Теоретски, ови избори могли би да буду одржани за годину дана када су у плану и редовни избори за Скупштину Косова.

Иако су Европска унија и представници САД још прошлог лета позивали да се нови избори на северу одрже „што пре”, није незамисливо да албански градоначелници, изабрани у априлу 2023. са стотину или тек неколико стотина гласова, обележе и годишњицу мандата на овим функцијама.

Грађани у општинама Северна Митровица, Звечан, Лепосавић и Зубин Поток упркос отвореним опструкцаијама, прикупили су потписе у оквиру петиције за смену градоначелника према Административном упутству Министарства локалне самоуправе из септембра прошле године. Потписи су предати покрајинској Централној изборној комисији која треба да утврди да ли је прикупљен минимум од 20 одсто уписаних бирача у овим општинама и ова оцена ЦИК се тренутно чека.

Ако би била позитивна, следећи корак би била организација гласања (локалних референдума) за смену градоначелника. Али, усред овог процеса, све чешће се чују оцене да за тако нешто нема правног основа јер Косово нема Закон о референдуму.   

Професор Душко Челић са Правног факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици каже да је дилема – има ли у овом случају потребе за усвајањем Закона о референдуму, наметнута како би се одложило разрешење градоначелника, јер је, каже, крајњи циљ Приштине да албански градоначелници на северу испуне пун мандат и буду део њеног квази-институционалног притиска који ће на локалу чинити живот Србима несношљивим.

„Уверен сам да албански градоначелници у општинама на северу Косова и Метојије нису дошли тамо на недељу или две, месец, два или три, него да су дошли да до каја мандата обаве то што им је речено из Приштине да треба да обаве. Због тога свему томе и служи ова условно речено сапуница, сага око њиховог разрешења и око доношења Административног упутства. Сада се поставља питање да то није довољан некакав квази правни оквир за њихово разрешење, па се поставља питање Закона о референдуму и тако даље”, истиче Челић.

Појашњава да је читава та прича, најпре о Административном упутству, била потпуно беспотребна јер косовски прописи у оквиру Закона о локалној самоуправи садрже норму шта је неопходно за разрешење, односно да за инцијативу треба да гласа 20 одсто уписаних бирача. Додаје да су грађани српске националности поднели иницијативу са довољним бројем гласова и да је процедура да се онда аутоматски та иницијатива предаје изборној администрацији која треба да организује неку врсту изјашњавања грађана за разрешење.

Подсетио је да је пре две недеље постављено питање и уставности Административног упутства, констатујући да би читава ситуација „да није тужна, била смешна”.

„Суштина је, уверен сам у то, да овако инсталиране општине са минорном албанском већином, дакле без икаквог легитимитета тих градоначелника са подршком од два, до три процента гласача, хоће да испуне пуни мандат и да у том пуном мандату буду део оног квази институционалног притиска из Приштине који ће даље на локалу чинити живот Србима који су већински народ на овој територији, несношљивим”, каже Челић.

Оцењује да су све мере које су донете од почетка мандата албанских градоначелника у четири општине на северу Косова биле на штету српског народа.

„Од нелегалне изградње пута, преоравања гробаља без експропријације, без утврђивања јавног интереса, доделе земљишта за потребе полицијских база... Све те мере су биле срачунате на то да даље изврше притисак на српско становништво, а не да локална заједница буде сервис грађана што је елементарна ствар свуда у свету. Очигледно то на северу Косова није случај”, закључује Челић.

ПОЛИТИКА