У Етнографском музеју у Београду отворена је изложба „У потрази за изгубљеним архивом Кола српских сестара“, посвећена историји и раду једног од најзначајнијих женских хуманитарних и патриотских друштава у Србији, које је деловало од 1903. до 1946. године. Изложба има за циљ реконструкцију изгубљене архивске грађе и сагледавање улоге Кола српских сестара у друштвеном, културном и националном животу Србије.
Невенка Стеванчевић-Николић, чланица Кола српских сестара и ауторка изложбе
Фото: Sowa media
Ауторке изложбе, Милена Шећеровић и Невенка Стеванчевић-Николић, истакле су да је поставка резултат дугогодишњег истраживачког рада и систематског прикупљања предмета, фотографија и докумената који сведоче о деловању ове организације. Архива Кола српских сестара два пута је уништавана – током Првог светског рата, након аустроугарске окупације 1915. године, и 1942. године по наредби немачких окупационих власти. Последња званична документа о раду Кола потичу из 1946. године, када је организацији забрањен рад и одузета целокупна имовина.
Данијела Крунић, председница Кола српских сестара Фото: Sowa media
Изложба је конципирана у два тематска сегмента. Први сегмент, представљен кроз 20 паноа, доноси хронолошки приказ историјата Кола српских сестара, заснован на до сада познатим чињеницама, али и на новооткривеним изворима из Историјског архива Београда, Народне библиотеке Србије и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“. Посебан акценат стављен је на хуманитарни рад чланица Кола, нарочито током Балканских ратова, као и Првог и Другог светског рата, када су биле међу најактивнијим организацијама у пружању помоћи рањеницима, болесницима и угроженом становништву.
Фото: Sowa media
Други сегмент чине оригинални предмети, фотографије и документа, као и 20 оригиналних бројева календара „Вардар“, чија ће се 120. годишњица обележити 2026. године. За потребе изложбе штампани су и репринти три кључна годишта: из 1906. године, када је објављен први број, из 1914. године – последњег пред Први светски рат, и из 1941. године, последњег, 30. броја уочи Другог светског рата.
Foto: Sowa media
Текстуалну основу изложбе чине записи Делфа Иванић, стенограм Упитника из 1942. године, одломци из књиге Сећања, као и драгоцена архивска грађа из Фонда породице Главинић Историјског архива Београда, међу којима се посебно издвајају текстови Добриле Главинић Кнез Михаиловић, чланице Кола, новинарке и хуманитарне активисткиње.
Фото: Sowa media
Ауторке изложбе су чланице Кола српских сестара, док је координаторка пројекта Данијела Крунић, председница Кола српских сестара Београд. Истраживање, реализацију изложбе и штампање репринта календара „Вардар“ омогућило је Министарство културе Републике Србије, уз стручну подршку и уступање изложбеног простора од стране Етнографског музеја у Београду.
Фото: Sowa media
Изложба „У потрази за изгубљеним архивом Кола српских сестара“ представља важан корак у очувању културног памћења и афирмацији улоге жена у историји Србије. Истовремено, она упућује и позив јавности да, уколико поседују документа, фотографије или предмете повезане са радом Кола, допринесу обнови изгубљене архиве и очувању сећања на хуманитарну и друштвену мисију ове организације.
Извор Sowa media
