Виши суд у Ваљеву одредио је притвор тројици инжењера "Крушика" М. Д. (37), Д. Л. (64) и Д. М. (63), осумњичених за шпијунужу, а према незваничним сазнањима Нова.рс, ухапшени се терете да су поверљиве информације о оружју достављали фирми "АТС" из Северне Македоније чији је власник Шефћет Демировски, већ познат широј јавности. Демировски је већ привођен у Србији због куповине документације у вези са производњом оружја у компанији "Први партизан" из Ужица.

Из истраге о наводној шпијунажи у „Крушику“ је у медије блиским власти „процурела“ информација да су ухапшени инжењери уступали документацију фирми из Северне Македоније чији је власник управо Демировски. Компанија „АТС“, којом руководи, бави се углавном производњом пушчане муниције, али из те компаније најављена и производња муниције за минобацаче.

Управо инжењери се терете да су доставили информације о производњи минобацачких мина.

Демировски је одраније познат истражним органима у Србији и пре неколико година је хапшен управо због случаја продаје документације у вези са производњом оружја у компанији „Први партизан“ из Ужица. Демировски је био ухапшен у новембру 2019. године заједно са још тројицом осумњичених, бившим инжењером у „Првом партизану“ Б. Г. као и двојицом запослених у тој ужичкој фирми, Н. И. и М. М. Док су се они сумњичили за одавање информација, Демировски се теретио за куповину истих.

„Против Демировског је накнадно одбачена кривична пријава применом опортунитета због кривичног дела – давање мита у обављању привредне делатности, тако што је уплатио одређени износ у буџет Републике Србије“, писали су медији раније.

Ко су ухапшени инжењери?

Тужилаштво тек треба да докаже оптужбе за шпијунажу и на који начин је ослабљена моћ Србије и нанета штета безбедносним, одбрамбеним и војним интересима државе. Када је реч о приведеним инжењерима, у питању су људи који су, према сазнањима портала Нова.рс, радили на производњи и развоју мина за минобацаче, по чему је „Крушик“ постао познат у свету и што је главни извозни производ ове фирме.

„Сви који су радили или раде у „Крушику“ морају да потпишу уговор о поверљивости и на тај начин се компанија штити од „цурења“ информација. Мислим да тројица ухапшених инжењера нису баш толико наивни да одају неке кључне тајне, већ да је њихова улога пре била саветодавна у компанији којој су, наводно, давали пословно-техничку документацију из „Крушика“. Освајање производње и сама производња мина није тако једноставна и иза ње стоје године и године рада и истрживања, нацрт, конструкција, нулта сеија, проба, отклањање евентуалних грешака. Такође, потребне су посебне машине за производњу такве врсте минско-експлозивних средстава. У суштини, оно што су ти инжењери могли да ураде је да продају своје знање и имају саветодавну улогу и на тај начин скрате процес освајања призводње“, објашњава саговорник портала Нова.рс, који је инсистирао на анонимности.

Тужилаштво тек треба да истражи да ли је уопште почињено неко кривично дело и да ли је у питању међународна или евентуална индустријска шпијунажа.

„Не бих могао да спекулишем око тога колику штету конкретно је актуелни догађај нанео безбедносним интересима земље, јер као јавност тренутно готово да немамо никаквих информација осим да су одређена лица ухапшена због предавања одређене документације трећим лицима. Свакако мислим да се нити у једном сегменту, безбедносном, војном или каквом другом неће десити ништа катаклизмицно јер, колико ме сећање слузи, „Крушик“ је имао и много проблематичнијих и свеукупно штетнији афера од ове“, каже за портал Нова.рс војни аналитичар Владе Радуловић.

По његовим речима, наравно да је спорно када одређене ствари чините доступним трећим лицима и наравно да је то кривично дело.

„Ако се ради на било који тајни, прикривен или начин супротан закону, али је сада на надлежним органима да спроведу истрагу и докажу о чему се ради. Чак и ако је нешто интелектуална својина појединца, чак и ако је појединац ангажован од треће стране као консултант или саветник, неприхватљиво је да постоји ноншалантан приступ у тим односима јер се ипак ради о наоружању. Међутим, није први пут да се тако нешто дешава код нас, а и пример „Првог партизана“ је још увек свеж. Ипак, бојим се да од свега на крају не буде она стара добра Тресла се гора, родио се миш“, објашњава Радуловић и додаје:

„Када је реч о обавештајним службама, чини ми се да нема дилеме да се највећи део материјала скупља из отворених извора. То се просто не крије. Када су у питању неке специфичне и осетљиве ствари, ту обавештајне службе имају своје методе и начине рада, па верујем да би се прикупљањем одређених сегмената појединачно, на крају могу склопити неку целину“.