Пешевски и Динкић02. јун 2010.


Потпредседник Владе Србије и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић у среду је у једнодневној радној посети Скопљу разговарао са премијером Македоније Николом Грујевским и вицепремијером задуженим за економска питања Владимиром Пешевским о унапређењу укупне економске сарадње између двеју држава на путу изласка из кризног периода.
Груевски је Динкића информисао о генералним трендовима у македонксој економији, како и о пакетима предузетих антикризних мера за одржавање макроекономске стабилности и ублажавања негативних ефеката светске економске кризе.
Динкиће је у разговору са Гревским истакао да Влада Србије планира да отпочне сличне инвестиције као и македонска Влада, посебно у изградњи социјалних станова, спортских објеката и других облика инфраструктуре јавног карактера, будући да се, како је саопштено, „такво македонско искуство показало успешним због потстицања домаће економије, посебно грађевинаства и пратећих грана".
Регион
Разговарано је и о активностима на завршавању инфраструктуре у оквиру Коридора 10, да би се створили повољнији услови за привлачење иностраних инвестиција у региону. Такође, било је речи и о потреби заједничких пројеката за енергетско повезивање двеју земаља. Саговорници су закључили да изазови глобалне економске кризе могу лакше да се превазиђу заедничким ангажманима и сарадњом компанија и институција двеју суседних држава.
коридорВитални значај у развоју укупних економских односа између Србије и Македоније, како је истакнуто, представља пројекат за завршетак коридора 10, истакли су Динкић и Пешевски.
Динкић је прецизирао да се очекује да ће радови на деоници Коридора 10 у Војводини бити окончани до 2011. а од Лесковца до македонске границе до 2012. године.
- Завршетак радова и комплетирање Коридора 10 и у Србији и у Македонији представља велики значај не само за развој саобраћаја, већ и за развој индустрије и привлачење иностраних инвестиција у наше земље, рекао је Динкић и подсетио да део значајних компанија из западне и централне Европе настоји да се базира управо око коридора 10 што треба заједнички искористити у наредном периоду.
Пешевски је рекао да је у току комплетирање финансијске конструкције за окончање изградње преосталог дела Коридора 10 кроз Македонију.
- Уколико успемо да покријемо финансирање у овој години, мислим да ће до краја 2013. деоница коридора кроз Македонију бити готова, рекао је Пешевски.
Двојица вицепремијера су потврдили да у економским односима између Србије и Македоније нема отворених питања и да се ЦЕФТА споразум доследно спроводи. Констатовано је такође, да после лањског застоја у трговинској размени, махом због последица економске кризе, охрабрују резултати пораста, регистровани у првом тромесечју ове године. Пешевски је потврдио да је Србија редовно - први или други економски партнер у македонској спољнотрговинској размени са светом.
Трговину са Македонијом, која је према ЦЕФТА споразуму у потпуности либерализована, отежавају нецаринске баријере, које се своде на компликоване процедуре на граничним прелазима, проблем признавања сертификата о квалитету, неусклађеност домаћих стандарда и техничке регулативе са међународним стандардима као и недостатак адекватне саобраћајне и друге инфраструктуре, што неповољно утиче на српски извоз. На то су указали председници привредних комора Србије и Македоније Милош Бугарин и Бранко Азески на фебруарском сусрету у Скопљу. Динкић је подсетио на те примедбе и указао на спремност њихове постепене елиминације.
Размена
прелазиЕкономска сарадња Србије и Македоније базирана је на робној размени, „која је на задовољавајућем нивоу", а од јуна 2006. године, одвија се без наплате царине, и то по основу билатералног Споразума о слободној трговини закљученог у октобру 2005. и мултилатералног Споразума о слободној трговини ЦЕФТА 2006. Србија годинама бележи суфицит у робној размени са Македонијом.
У 2009. години укупна робна размена Србије и Македоније износила је 663 милиона долара, од чега је српски извоз износио 429,1 милиона долара, а увоз 233,9 милиона долара. Највећи српски извозници у Македонију су - "УС СТЕЕЛ", „Симпо", "Свишлион", "Тетра пак", "Маxи", "Гранд инжињеринг", "Дијамант", "Алфа-плам", "Хип-Петрохемија", "ЦТ Цомпутерс", "Рударски басен Колубара".
Инвестиције
У последњих неколико година наше инвестиције у Републику Македонију износе око 40 милиона долара, док до сада нису регистроване значајније инвестиције из Македоније, осим улагања компаније "Сеавус" која је 2008. године инвестирала у нишки развојни центар у области телекомуникација и информатике и производње и развоја софтвера.
Највећа инвестиција из Србије у Македонију је гринфилд улагање компаније "БОМЕX" у производњу магнезијумских цигли у износу од око 15 милиона евра.
Од великих српских компанија своје фирме у Македонији имају "Здравље", Галеника", "Хемофарм", „Симпо", "Јат", "Свислајон", Делта М".
Прелаз
У разговору Николе Груевског и Млађана Динкића било је речи и о најављеном отварању дневног граничног прелаза Голеш – Голема Црцорија код Криве Паланке. Истакнуто је да су „припремне активности за отварање овог граничног прелаза при крају и ускоро се очекује његово званично отварање", иако се то званично најављивало још почетком ове године.