26. мај 2010.

Беседом редитеља Никите Миливојевића и наступом београдског позоришта Атеље 212 с чувеним мјузиклом "Коса", у режији Кокана Младеновића у Српском народном позоришту у Новом Саду отворено је 55. Стеријино позорје, на којем ће до 4. јуна бити изведено 17 представа, уз богат пратећи програм.
Обраћајући се многобројној публици, у којој су били и министар културе Небојша Брадић, председник Владе Војводине Бојан Пајтић и градоначелник Новог Сада Игор Павличић, Миливојевић је рекао да први пут отвара један фестивал и нагласио да му је драго што је то баш Стеријино позорје, јер је свој позоришни рад почео баш у Новом Саду.
Истакавши да се у многим сличним ситуацијама, разговорима о позоришту, али и о култури уопште, "примећује углавном неко незадовољство и прилично лоше расположење", он је казао да је ово прилика у којој би требало да проба да буде више "оптимиста", иако то звучи помало наивно.
"Али да нисмо наивни, зар бисмо се уопште бавили позориштем?", запитао је Миливојевић и додао да би овај фестивал најбоље било отворити с неколико реченица Иве Андрића јер, како је рекао, "у свему око себе проналазим неку његову мисао".
Подсећајући на речи великог писца да "незадовољни собом и приликама у својој земљи, ми често хвалимо друге земље и народе, стварамо од њих недостижне узоре" и "при том и претерујемо...", Миливојевић је истакао да би те Андрићеве мисли могле, између редова, да буду и прича о позоришту.
"Овде смо, мислим, да бисмо били мало срећнији", рекао је познати редитељ и у препуној сали "Јован Ђорђевић" отворио Стеријино позорје, један од најзначајнијих регионалних позоришних фестивала.
Селекторка фестивала Александра Гловацки сматра да су у селекцији дубоко промишљене представе које се баве нашом стварношћу у смислу живота која нас окружује и књижевним делом које само по себи реферише на стварност.

Увод у Позорје посвећен је стогодишњици рођења Меше Селимовића. Поред сценске верзије "Дериша" из турског Измита, отворена је изложба драматизација Мешиних дела "Дервиш и смрт" и "Тврђава".
Миливоје Млађеновић, в.д. директора "Позорја" каже да новац у случају "Стеријиног позорја" није проблем, већ је питање хоће ли селекторски одабир моћи да одбрани и ојача домаћу драму.
Плакат као облик пратеће позоришне уметности, некада је био једини запис сећања на представу. Овом приликом, отворена је и изложба позоришног плаката и графичког обликовања.
Из тог строго, селектованог материјала, чита се још један аспект инспиративног потенцијала и позоришта и "Стеријиног позорја".