Борба на Кошарама постала је тако један од најупечатљивијих симбола херојске одбране отаџбине. С друге стране, слом који је том приликом доживела терористичка формација, тзв. ОВК, довео је до тога да се до данас у јавности на тзв. Косову овај њихов пораз прикрива и различито интерпретира. Чињенице су 25 година касније добро познате – када је 19 земаља НАТО-а напало СР Југославију, поприште крвавог рата било је на југословенско-албанској граници. Циљ непријатеља био је да баш ту порази српску војску и запечати судбину нашег народа. На хиљаде терориста из тзв. ОВК, уз подршку оружаних снага Албаније и ваздушну подршку НАТО-а, напало је караулу Кошаре. Борбе су трајале 67 дана, на караули је живот оставило 108 наших бораца. НАТО није остварио свој циљ, Србија је одбрањена.

Ни албанска страна није успела у ономе што је намеравала, а то је било, између осталог, да се укине тада скоро сто година стара граница између Србије, односно СРЈ, и Републике Албаније. А баш то би много брже отворило пут за стварање „велике Албаније”. И није се десило, захваљујући надљудској борби српских војника који су се борили на Кошарама, свесни да немају резервни положај и да је иза Србија. Медији на албанском језику, али и албански политичари с Косова и Метохије никада нису ни крили да су се на Кошарама водиле борбе за укидање границе која дели албански народ или, како је они називају, „албанско-албанске” границе.

И без обзира на то ко је на челу привремених институција у Приштини, сваке године обележавају почетак битке на Кошарама традиционалном манифестацијом „Албански дани”. Тако је било и ове године, а централна фигура у албанској интерпретацији догађаја јесте командант 138. бригаде тзв. ОВК Агим Рамадани, познат под ратним надимком Катана. Погинуо је 11. априла, тј. само два дана након почетка битке. Бригада је касније по њему понела име.

„Током рата доказао се као врхунски стратег и био је омиљени командант међу војницима. Био је један од састављача плана за разбијање ’албанско-албанске’ границе и први који је ишчупао камен пирамиду границе на Кошарама”, објавио је албански портал „Епока е ре”, поводом 25. годишњице Рамаданијеве погибије. При томе, Рамадани се школовао на Војној академији у Загребу, а портал наводи да је деведесетих година прошлог века емигрирао у Швајцарску, одакле се вратио 1998. године, како би се придружио тзв. ОВК. О бици за Кошаре, као оној која се водила за „укидање границе” која дели Албанце, пре шест година, говорио је и тадашњи председник тзв. Косова и актуелни хашки оптуженик Хашим Тачи.

„На Кошарама је ОВК доказала чињеницу да је ушла у вишу фазу отпора. Људским и техничким капацитетима је била способна да се суочи српским снагама у фронталним борбама”, рекао је Тачи, не пропуштајући, такође, да помене „рушење границе”. За бившег премијера тзв. Косова и председника Алијансе за будућност Косова Рамуша Харадинаја, судећи по његовом говору на овогодишњој централној церемонији, „рушење границе је дан радости за све Албанце, а посебно борце тзв. ОВК који су били на линијама фронта”. Чак је покушао да објасни и да није реч само о моралној победи већ да је тиме отворен пут за снабдевање оружјем зона унутар КиМ.

Војска Југославије се повукла с Кошара после потписивања Кумановског споразума. Битка је званично окончана 14. јуна 1999. године, а све до тада непријатељ преко Кошара није могао. Стога не чуди што актуелни посланик Демократске партије Косова (ДПК) и некадашњи командант тзв. ОВК Хисен Бериша, који је, како тврди, рањен у бици за Кошаре, покушавао да убеди албанску јавност да су српски губици били много већи. Српска страна није изгубила 108, уверавао је он, него много више људи.

Он је из године у годину износио другачије податке у вези с тим. Пре четири године изјавио је да је српска страна изгубила 1.800 људи, пре три године 1.200, помињао је и број од 256 убијених бораца, а тврдио је и да су Срби тела својих мртвих војника убацивали у камионе. Показало се и да пажљиво прати српске медије, а нарочито изјаве учесника битке, јер се није устручавао да им „одговори”, на ружан и увредљив начин, без обзира на то што га никада нису поменули. Одговор на питање шта толико „жуља” Беришу намеће се сам.

А поједини извори на албанском језику наводе да је у бици за Кошаре учествовало 6.000 Албанаца из региона, укључујући и оне из дијаспоре. По њиховим подацима погинуло их је 187, а 22. маја 1999. године, како наводи албански портал „Економија онлајн”, НАТО је грешком бомбардовао положаје ОВК и том приликом је убијено 67 припадника тзв. ОВК. „Битка за Кошаре симболизује уједињење два ратна крила у једну заједничку организацију за наставак рата за ослобођење Косова”, наводи овај портал док добровољце који су се прикључили српској страни назива „плаћеницима који су дошли из Русије и других словенских земаља”.

Политика