Долазио је у Београд и пре бомбардовања, разговарао је с тадашњим врхом војске, баш у згради у центру Београда коју ће бомбардовати који месец касније.

Данас је близу осамдесете, али није му тешко да дође на позив и да говори о најславнијим данима своје каријере из 1999. Нажалост, изгледа да нема никога око себе ко би му рекао да то престане да ради.

Пре неколико дана говорио је на Си-Ен-Ену, у емисији Кристијан Аманпур, заједно с Албином Куртијем, баш о тим, за њега и Куртија, славним данима из 1999. Оставио је утисак злобног старца жељног туче и рата, заробљеног у времену када је командовао највећом војном силом коју је свет видео, а данас није зрео ни за возачку дозволу, а камоли за оружни лист.

Весли Кларк данас жели да поново има 55 година, колико је имао када је напао Србију. Жели да је у пуној снази, да носи исту ону тамну генералску униформу са четири звездице и да на његову команду скочи на хиљаде војника и полете стотине бомбардера. И то поново на Србију.

Цео телевизијски разговор такмичили су се Курти и Весли Кларк ко ће теже да оцрни Србију и Вучића и генерал је ипак тесно победио, што против Куртија није уопште лако. Сигуран је да Вучић жели да заузме најмање север Косова, а после тога и да поцепа Босну и припоји Републику Српску и тако направи Велику Србију. И све то зато што је „Србија руска рука на Балкану”.

Весли Кларк није дементан, напротив. Он врло добро зна да све што је рекао нема никакве везе са реалним стањем ствари на Балкану. Он још боље зна да се његове црне процене никад неће остварити. Такође зна да Србија коју је ономад бомбардовао и ова данашња Србија не могу да се пореде по економској и војној моћи. Али најбоље што зна је да га је његова главна животна улога, она из 1999, трајно везала за пројекат стварања косовске државе из којег не може и не жели да изађе.

Весли Кларк је читаву поствојничку каријеру ставио у службу владе у Приштини и тај посао обавља и под старе дане, без обзира на то што је тужно гледати некадашњег првог америчког официра како одрађује посао за тако бедног послодавца као што је косовска влада.

Али посао је посао. Весли Кларк у гостима код Кристијан Аманпур за саговорника није имао политичара Куртија, него свог пословног партнера, који ће директно одлучивати да ли ће Кларков инвестициони фонд и његови партнери добити посао око обновљивих извора енергије на Косову. Са истим Куртијем с којим на ТВ прича о „ослобођењу” Косова пре 25 година, а још више о опасности од „зликовца” Вучића, Весли Кларк се недавно састајао у Приштини ради бизниса у енергетском сектору. Прилика је велика јер Приштина планира да до 2031. повећа учешће обновљивих извора енергије (ветар, сунце) са садашњих пет-шест на више од 30 одсто.

Времешни генерал у пензији не жели да пропусти ову пословну прилику и зато често борави на Косову као агент америчких пословних људи, улажући у склапање послова с Куртијевом владом своју репутацију „ослободиоца” од пре 25 година. Кларк не жели да му се понови епизода са експлоатацијом косовског угља, у којој је био главни играч пре десетак година. Канадска компанија „Енвидитy енерџи”, чији је Кларк тада био председник, била је на корак да добије право експлоатације огромних косовских залиха лигнита, уз обећање да ће да уложи чак осам милијарди долара. Косовска скупштина је чак мењала законе да би Кларкова компанија добила посао, али све је стало 2016. после међународних извештаја (укључујући и УН) да је реч о коруптивном послу.

Али ако нема угља, биће ветропаркова, малих хидроцентрала, соларних поља којима ће Весли Кларк под старе дане да заради косовску борачку пензију.

Жалосно је, међутим, што до тог циља мора да иде преко ТВ емисија где ће подилазити Албину Куртију и његовој параноји да ће га напасти Србија и Вучић, само што нису. Весли Кларк зна да је то чиста глупост и да је једнако глупо кад каже да је Србија „продужена рука Русије”, али тим горе по њега.

На страну што терцира Куртију у оцрњивању Вучића (на то су на Западу сви већ огуглали), Весли Кларк чини велику штету својој држави, својој влади и председничкој администрацији своје, Демократске партије. Он прича о Србији као да је још увек 1999, замрзнут је у том историјском тренутку када је његова звезда била у зениту и не да да се то промени.

Али Америка је од тада преокренула своју политику према Србији, и то баш зато што су Србија и Вучић први направили заокрет и са Америком направили чврсто партнерство. И то баш око Косова, око чије независности се не слажу, али знају да само заједно могу да га реше. Весли Кларк је знао само за један начин решавања косовског чвора, путем агресије и бомбардовања.

Тај начин није успео и он то не може да призна. Влада његове земље је била довољно мудра да то призна и да Вучића и Србију узму као партнера за решавање проблема, а не непријатеља.

Бомбардовање није учинило Косово независном државом, ни чланицом УН, чак ни ауторитетом који контролише целу своју територију. Али бомбардовање је донело независност Приштини у домену склапања стратешких послова тешких милијарде долара и то је за пензионисаног генерала сасвим довољно. Разуме се, само ако је укључен у поделу плодова независности. Корупција, криминал и крађа српске имовине су главно семе тих плодова, али њему то не смета, све док добија део колача с Косова. А то свакако подразумева обавезу одрађивања оваквих прљавих послова за Куртија и његову владу. У естрадном стилу.

ПОЛИТИКА

Др Орхан Драгаш
Директор Међународног института за безбедност