„Косово и Албанија данас славе тај дан, као слободне, независне и демократске земље, осврћући се на прошлост и значај Лиге“, казао је косовски премијер Аљбин Курти, премда у његовом друштву у Призрену, Еди Рама није био виђен данас, а након свог боравка у Приштини.
„А на тај дан, пре 146 година, Албанци су се окупили и први пут у историји проговорили једним гласом, без обзира на регион и веру, изражавајући фундаментални и универзални захтев за самоопредељењем и заштитом и очувањем од распарчавања тероторије насељене Албанцима“.
Назначивши да су Албанци у то време, суочени са потписаним споразумима у Европи, основали Призренску лигу Албанаца, нагласио је:
„Ово је паналбанска политичка и војна организација, за одбрану права Албанаца, која дефинише основне принципе организованог колективног и политичког живота у модерном добу. Ово је први пут у историји да су Албанци говорили једним гласом, без обзира на регион или веру, изражавајући фундаментални и универзални захтев за самоопредељењем и заштитом и очувањем територија насељених Албанцима“.
За Куртија је Призренска лига „крунисана“ датумима: 28. новембар 1912. године – „проглашењем независности Албаније“, те 17. фебруара 2008. године – „проглашењем независности Косова“.
„Остваривши на овај начин део програма Лиге, који није могао бити завршен 1912. године“, додао је.
„Овај Комплекс је био место сусрета и симбол албанске нације, показујући корене рађања албанске државе и историјску намеру за национално уједињење“, додао је, али и то да данас:
„Када Косово обележава 25 година од ослобођења Србије од окупације и геноцида, не можемо а да се не присетимо чињенице да је била баш Резиденција Призренске лиге, коју су српске оружане снаге варварски уништиле, као објекат културног наслеђа, као резиденцију отпора, а то се дешавало иза мене и испред вас“.
Србију је оптужио да је од фебруара 1998. до јуна 1999. године уништила „најмање 1.800 споменика културног наслеђа, опљачкала преко 3.000 археолошких и етнографских предмета и архивске документације, а у јавним библиотекама спалила преко 1,7 милиона књига“.
„Према Међународном суду у Хагу, ова акција је оцењена као злочин против човечности“, навео је такође, а за крај поручио:
„Али чак ни вековно угњетавање, пљачке, паљења и разарања, нису успели да униште нашу веру и нашу борбу за слободу. Отпор албанске Призренске лиге, Резиденција албанске Призренске лиге, као и наш народ, поново су подигнути као феникс који се славно рађа из пепела и лети напред, како политички, тако и културно“.
Османи: Косово ослобођено од окупаторских снага јер су били освајачи али се никада неће вратити
И Вјоса Османи говори о „камену темељцу“, као и о „отпору титана“.
„Захтеви и ставови Призренске лиге постали су камен темељац и компас наше судбине као нације, поред других народа Европе“, казала је.
Као и Курти, и она се осврнула на незадовољство Албанаца одлукама са Берлинског конгреса 1878.
„И поред тога што на Берлинском конгресу велике силе нису испитале ставове и захтеве Скупштине Призренске албанске лиге, њени лидери су изашли на чело организовања и реализације титанског отпора за спровођење идеала везаних за одлуке Призренске лиге које је водио наш национални херој Ђерђ Кастриот Скендербег“, додала је она.
Османи је у свом говору затражила јединство како се не би дозволило „понављање историје“, наводећи да је Косово суочено са безбедносним претњама од стране Србије, те да јединство служи као заштита од „од шовинистичких тенденција суседне државе“.
„Косово је ослобођено од окупаторских снага, јер су били освајачи, али се никада неће вратити. Међутим, како се историја понавља, тако се понављају и трендови. У овом немирном времену за нашу земљу, српске шовинистичке амбиције поново су на сцени, са апетитима какве нисте видели у протеклих 25 година. Стога ће, суочени са безбедносним ризицима, наше јединство служити као снага за заштиту наше државе од шовинистичких тенденција суседне државе“, казала је Османи.
Коњуфца: Намера да се изгради национална држава
За председника косовске скупштине Гљаука Коњуфцу, ова годишњица представља савремени рођендан албанске нације.
„У овом контексту, 10. јун Призренске лиге представља савремени рођендан албанске нације, јер захтев делегата Лиге за уједињење четири албанска вилајета у један вилајет са становишта модернистичких теорија националног формирања, представља и успостављање политичке отаџбине на којој се намеравала градити национална држава“, казао је.
Свечља о вези која је жива
И косовски министар унутрашњих послова износи сличне поруке, „камен темељац“, „један од најзначајнијих политичких и војних догађаја Албанаца“, укључујући и крилатицу као и прошле године: „Веза је жива“.
„У овом историјском догађају организације наших активиста, као наставку нашег националног препорода, ударени су темељи нашег савеза. Дакле, у нашој историји, ова репрезентативна организација Албанаца из целог света, постала је камен темељац наших напора за ослобођење и уједињење. И ове године, у 146. годишњици организовања Призренске лиге, сећамо се и одајемо почаст нашим активистима, чија нас храброст, организованост, ставови и бистрина мисли и даље воде свакодневно и ка нашој будућности. 10. јуна 1878. године. 10. јуна 2024. године. Веза је жива!“, поручио је Свечља уз фотографију од пре 146 година.
Чеку: Ослобођење албанских земаља
Косовски министар културе Хајрула Чеку, имао је кратку поруку на Фејсбуку: „Оснивање Албанске лиге у Призрену је историјски догађај који наставља да нас инспирише и данас. 146 година отпора и јединства за заштиту и ослобођење албанских земаља“.
И Харадинај на истом месту али после званичног догађаја
Поједини опозициони лидери такође су посетили „Меморијални комплекс Призренске лиге“, па је тако и председник странке ААК Рамуш Харадинај посетио ово место, те одао почаст, али након званичне прославе.
Он је на свом Фејсбук налогу поручио да је ОВК ишла путем „утемељивача права Албанаца на Балкану“.
„Ослободилачка војска Косова ишла је путем утемељивача права Албанаца на Балкану. И данас сам, овом приликом с поштовањем одао почаст њеним оснивачима у комплексу Призренске лиге“, казао је.
Шта је Призренска лига
Према албанском тумачењу историје, 10. јуна 1878. почела је са радом Генерална скупштина албанске Призренске лиге, на којој се „подигао глас против поделе албанских земаља“, све док на главном састанку није одлучено да се створи „организација политичког и војног карактера, са седиштем у Призрену и релевантним филијалама у различитим албанским покрајинама“.
Тако је, према албанским историчарима, настао „Завет“ (итифак), који је касније назван „Албанска лига“ или „Призренска лига“.
„Политичко-војна организација Призренске лиге у рату који је трајао постала је државни орган са својом управом, војском, ресорима и територијом, те стога ужива статус значајног догађаја у историји борбе албанског народа за националну слободу и независност“, писала је Коха пре две године.
У ширем историјском тумачењу, пре свега на српској страни, уврежено је тумачење да се Призренска лига сматра зачетком идеја о Великој, или како је Албанци називају, етничкој Албанији чију су независност прогласили у Валони 1912.
Основана је непосредно након завршетка Руско-турског рата (1877—1878) између Русије, Србије и Црне Горе против Османског Царства, са циљем да спречи припајање области на којима је било настањено муслиманско или албанско становништво да припадну овим државама.
На пример, Призренска лига се тада супротставила одлукама Берлинског конгреса да преда Гусиње и Плав Кнежевини Црној Гори, након чега је и дошло до оружаних сукоба са Црногорцима, док су Србији предата четири округа (Ниш, Пирот, Лесковац и Врање) у којима је до тада живео већи број Албанаца.
Међутим, изворно Призренска лига није основана као организација која се борила за независност албанских територија, указује историчар Петар Ристановић.
Како је Турска капитулирала на Берлинском конгресу, Призренска лига на Косову започиње оружане акције и против Турске, која сада покушава да баш на Косову успостави, односно поврати, свој поредак. Оружани устанак Албанаца Турска привремено гуши прво 1884, потом нови око 1910, пре него што Турска и на Косову буде капитулирала у Балканским ратовима 1912.
Албанци као годину своје независности управо узимају 1912. када је група албанских првака у Валони 28. децембра прогласила независност територија под тадашњом османском влашћу, обухвативши четири османска вилајета (Скадарски, Косовски, Битољски и Јањински), а уочи Лондонске мировне конференције, од које су затражили међународно признање, позивајући се на право на самоопредељење.
То није, међутим, било признато Лондонским уговором о миру (потписан 30. маја 1913). Знатан део територије на коју су албански прваци имали претензије, Лондонским уговором подељен је између држава победница у рату – Србије, Грчке и Црне Горе.
Уговором је потврђено постојање Кнежевине Албаније као међународног протектората, са немачким племићем Вилхелмом Владом као владаром, у границама сличним данашњим. Потом, 29. јула исте године на снажно инсистирање Италије и Аустроугарске, у суштински истим границама данашње Републике Албаније створена је аутономна Албанија.
***
Призрен „8 векова старији“ него што је мислио
Посебан омаж на почетку свог говора дао је Призрену као граду, али Србију оптужио, поред ‘стандардног’ „геноцида“, овог пута и за културни.
„Састајемо се данас у древном Призрену, да обележимо важан историјски датум, 10. јун 1878. Овде је пре 146 година одржана Скупштина са представницима свих албанских покрајина и основана Призренска албанска лига. Овде, древни Призрен, истичемо као фразу јер је прошлогодишње археолошко откриће, удаљено само 200 метара одавде, показало да је Призрен, ово најлепше место, старије осам векова него што смо раније претпостављали“.
КосСев.инфо