Ако је наклоност публике мера успеха у позоришту, онда се нишка представа „Коштана”, изведена прексиноћ на 60. фестивалу „Јоаким Вујић” у Ужицу, може сматрати врло успешном. Пуна сала је дугим аплаузима и повицима одобравања поздравила актере након извођења, што баш и није својствено одмереној ужичкој публици, већ четврт века навикнутој на врхунска остварења из држава региона током фестивала „Без превода”.

Сада ју је опчинила савремена и традиционална, емотивно и музички снажна прича о Коштани Народног позоришта из Ниша, премијерно изведена пре два месеца. У режији и адаптацији Јане Маричић, сцени Миодрага Табачког, с костимима Бориса Чакширана, композитора Божидара Обрадиновића. Са Уном Костић у улози Коштане, Александром Маринковићем (Хаџи Тома), Дејаном Лилићем (Митке), Мајом Вукојевић Цветковић (Салче) и другим глумцима, уз сјајан оркестар који прати њихова кафанска певања.

Све то у свевременском тексту Боре Станковића о чемеру и дерту, патњи које ни богати ни сиромашни нису поштеђени, неоствареној љубави. Ова поставка „Коштане”, 21. у историји нишког театра (ту је прва одиграна још 1901), чврсто држи пажњу гледалишта и већ на половини 60. „Јоакима” истиче кандидатуру за фестивалске награде. Високим уметничким дометом потврђујући да је, и у овим неповољним позоришним приликама, неугасива снага театра јужно од Саве и Дунава.

–  Одговорност ми је била велика у томе како наставити оно што се толико пута играло на нишкој сцени. Ипак, овај ансамбл је брзо поверовао у моје осећање комада и одиграо га страствено, срчано. Да сам имала прилику да смислим најбоље место за „Коштану”, од Ниша боље не бих могла да нађем – изјавила је у разговору након представе редитељка Јана Маричић.

По речима младе Уне Костић, којој је Коштана прва професионална улога и дипломска представа (ако је судити по аплаузима публике, дипломирала је), испрва се бојала да ће та рола за њу бити превелики изазов, али ју је уз помоћ редитељке ипак прихватила и није погрешила. – Овај глумачки ансамбл је изузетан, а музичари су благо овог позоришта – казала је Уна.

Фестивал „Јоаким Вујић” синоћ је настављен комадом „Бог масакра” Краљевачког позоришта, вечерас је „Буре барута” Књажевско-српског театра из Крагујевца, у суботу „Госпођа министарка” Шабачког позоришта, а у недељу такмичарски део завршава „Режим љубави” позоришта из Крушевца. На крају, 20. маја, овде се у част награђених игра комад „Ко игра Соњу Савић?” Градског позоришта из Чачка у сарадњи са Битеф театром.

ПОЛИТИКА