25. децембар 2010.

Међу тридесетак српских војничких меморијала на територији Републике Македоније је и спомен-костурница на пропланку изнад села Доње Карасларе код Велеса, где почивају посмртни остаци више од хиљаду погинулих и умрлих ратника у операцијама од 1912. до 1918. године.

На левој страни ауто-пута на Коридору 10, у смеру према југу, надомак Велеса, у централној Македонији, уздиже се село Доње Карасларе, где се на пропланку изнад последњих кућа, налази спомен-костурница српским војницима погинулим и умрлим у балканским ратовима.

Према неким записима и очуваним сведочењима, порекло имена села остало је из периода владавине Отоманске империје. На српском то би значило „Црно село”.

Када су крајем педесетих, конкретно 1956, село напустили Турци и отишли путем Босфора, тадашње власти Македоније попуну становништва су извеле

насељавањем Македонаца и Бугара са истока земље, махом из Криве Паланке и околине, кажу неки од мештана. У селу, међутим, данас живи и око десетак албанских породица...

На најлепшем пропланку, на врху села одакле се пружа диван поглед на долину Вардара, 1928. године, изграђена је спомен-костурница са криптом у којој се налазе посмртни остаци палих ратника из балканских ратова. Ту су сахрањени погинули и умрли војници у биткама које су се непрестано водиле при повлачењу турске војске после пробоја фронта у операцијама чувене Кумановске битке 1912. у Овчјем пољу и при форсирању реке Вардар, све до планинског превоја Плетвар.

У гробницу су положене кости и умрлих рањењика, војника оболелих од тифуса, колере и других заразних болести. Ту је сахрањен и део припадника српске војске Вардарске дивизије која се повлачила према Албанији у Првом светском рату.

Према неким документима, у костурници почивају кости и једног броја погинулих ратника који су страдали у прогону  непријатељске војске тзв. „Силе осовине“ (Аустрије, Немачке и Бугарске), после пробоја Солунског фронта. Дакле, у гробници Доње Караслари, како се тврди, положене су кости српских бораца учесника у свим ратовима у периоду од 1912. до 1918. године.

Тачан број посмртних остатака погинулих или умрлих бораца у костурници није евидентиран. Претпоставља се да у крипти почивају посмртни остаци око 2000 српских војника. Ипак поуздано се, према сачуваним војним документима, зна да ту почивају кости око 1000 Тимочана погинулих, умрлих, оболелих од тифуса и колере у Првом балканском рату.

После Кумановске битке, Моравска и Дринска дивизија, између првог и четвртог новембра 1912. дејствовале су на стратешком правцу Велес – Прилеп. На положајима Плетвар и Присад, погинуло је неколико десетина војника који су били сахрањени на месним гробљима, или у посебним костурницама. Њихове кости касније су ексхумиране и заједно са другим страдалим ратницима на подручју Велеса и околине сахрањене у заједничку гробницу у селу Доње Карасларе.

Само у Другом балканском рату, 1913. године, у окршају на Брегалници, страдало је преко десет хиљада српских војника. Страдали рањеници и болесници Тимочке дивизије делом су ексхумирани и сахрањени у костурници Доње Карасларе.

Такође, претпоставља се да је у овој костурници сахрањен и известан број српских ратника из Првог светског рата, у време судара са Бугарима, 1915. године, при повлачењу српске војске преко Косова и Метохије и Албаније...

Према свим показатељима, у костурници Доње Караслари, сахрањено је око 2000 људи што јасно потврђује да је после Кајмакчалана то највећа гробница српских војника на тлу Македоније. Костурница је тридесетих година 20. века добила и капелу са спомен-плочом са подацима о страдалим војницима. Временом, на жалост, руком нељуди капела је оштећена, а плоча „нестала”. На куполи капеле било је и звоно тешко преко 300 килограма. И оно је „нестало”.

– Унутрашњост костурнице била је украшена фрескама, а цео простор око костурнице површине око три хектара, био је пошумљен. На жалост, саднице су посечене, тако да сада поново пошумљавамо околину, каже Боро Ристић из Српске заједнице „Свети Сава”.

Подсећа да је у периоду после Другог светског рата,  спомен-костурница годинама била препуштена зубу времена и вандалима. Нису биле поштеђене чак ни кости ратника. Током 2005. и 2006. године лопови су однели бакарни лим са кровне конструкције, тако да сада костурница поново прокишњава...

Брига

Бригу о самој спомен-костурници, хортикултурном уређењу околине и редовном организовању помена ангажовањем свештеника канонске Охридске Архиепископије о. Борјана, углавном воде чланови Демократског савеза Срба и Српске заједнице „Свети Сава“.

Погинули у бројкама

На подручју данашње Македоније, у периоду 1912. до 1918. године, како се на основу непотпуне историјске документације и историјске грађе претпоставља, страдало је преко 70.000 српских ратника чије су кости само делимично после Првог светског рата ексхумиране и сложене у десетак костурница.