07. децембар 2014.

Најпознатији српски психотерапеут др Зоран Миливојевић устаје јавно против новог грађанског законика, пише Nedeljnik.

Он каже да ово представља директан ударац на српску породицу. Нови закон уводи скандинавски модел васпитавања деце који су напустили и Британци и канађани, а који забрањује да дете повучете за руку, или му кажете да сте изгубили посао и да немате пара. Уколико се усвоји, подићи ће се талас насиља у Србији и направити тотални хаос у друштву.

Скоро свако памти неке батине из детињства, кад му је добро бридела гуза, што од длана што од шибе. Или од те једне пацке. Одавно нема оних који беру прут да би казнили дете, али батине нису нестале.

У Србији су оне схваћене практично терапеутски, васпитно, јер ако не можете ви да научите дете памети, "шиба" ће сасвим сигурно. Иако то није доминантан начин дисциплиновања деце код нас, ма какав утисак стекли читајући таблоиде, због оних родитеља који прекорачују границу телесног кажњавања, а таквих, нажалост, има, писци предлога Грађанског законика који је недавно стављен на јавну расправу предвидели су сваку забрану физичког кажњавања деце. У делу Закона о породици децидно се "забрањује свако злостављање деце, а посебно телесно кажњавање" у Србији.

Управо је тај члан изазвао (нову) велику поделу међу Србима. И док га писци и један део јавности бране јер дете управо као и одрасли има право на достојанство и телесни интегритет, као и једнаку правну заштиту као и одрасли, други део, предвиђен бројним стручњацима, сматра да ће он учинити више лошег по српску породицу и наше генерације.Треба ли забранити сваки физички контакт са дететом, како то овај члан предвиђа?

Наш најпознатији психотерапеут, др Зоран Миливојевић, сматра да иако многима идеја законске забране родитељима да телесно кажњавају децу на први поглед изгледа као добра, да дубља и шира анализа показује управо супротно.
'Кад сте имали петоро-шесторо деце у породици, правила се природна хијерархија међу децом и они су једно друго уводили у ред, а на врху те пирамиде били су мама и тата. Данас пола породица има једно дете и у тренутном концепту васпитања, где родитељи гледају само дететова осећања, обоје угађају том детету и у ствари му се подређују'

'Код деце која су попустљиво васпитана, а попустљиво васпитање је у врло јакој корелацији са никаквим кажњавањем, видимо да су безосећањи, да израсту у неку врсту психопата, нарцисоидних, којима осећања других ништа не значе'.

'Наши родитељи, традиционално, не одбацују децу већ показују љубав, али и телесно кажњавају повремено, кад затреба, и то је добар модел. Последица такозваног немачког васпитања је да људи немају довољно добро изграђену слику о себи и онда се целог живота труде да докажу да су добри'